Право на приватни живот: Европа се брани

Закон о заштити личних података у ЕУ је удостојен негативне пажње штампе. Не критикују га само лењи.

Повод за тако мрачне оцене наведен на немачком интернет порталу Ingenieur.de и у аустријској DiPresse јесте чињеница да по речима коментатора, хиљаде лобиста је покренуло последњих месеци у Бриселу и Стразбуру праву инвервенцију против новог нацрта закона који треба да промени положај устаљен од 1995. године. На крају крајева, неће остати ништа осим потпуно размивених формулација, пише између осталог Di Presse, пратећи пролазак документа кроз Европски парламент. Европске реформе систма заштите персоналних података грађана, главном адуту европског комесара за питања правосуђа Вивијане Рединг, прети апсолутно чишћење. Већ сада се може рећи сасвим одређено: планирано ступање закона на снагу од 2016. године чини се илузорним.

У првом реду напад се врши на један од главних принципа које предлаже Европска комисија – такозвано «право на заборав». Тачније, право грађана на аутоматско уништавање њихових личних података на Интернету после одређеног рока – разуме се, у случају ступања закона на снагу.

Против тога и низа других ставова нацрта новог закона о заштити персоналних података залажу се велике Интернет-компаније, у првом реду америчке Фејсбук и Гугл. Ради се о томе што оне препродају податке о грађанима фирмама и концернима које користе у циљевима проучавања потрошачке потражње. Преко својих лобиста у Бриселу ове компаније шире упозорења да у случају пооштравања правила око коришћења персоналних података грађана њихове европске филијале ће морати да буду затворене. Под притиском лобија, пише, између осталог аустријски Винер Цајтунг, до данас је у нацрт новог закона унето већ око 4000 поправки и измена.

Подељења су и мишљења министара правосуђа ЕУ. На састанку у Луксембургу одржаном првих дана јуна представници Немачке, Аустрије, Француске, Шведске и још низа држава суздржали су се од усвајања опште изјаве поводом нових стандарда у области заштите персоналних података. У законодавству ових земаља делују строжије норме него што се предвиђа на европском нивоу. Уље на ватру у борби европљана за право заштите приватног живота долила су саопштења о тајном програми који постоји уСАД и који пружа специјалним службама доступ серверима великих Интернет-компанија. У Берлину и Лондону је објављено да се воде консултације у парламентима по том питању.

Нису сви експерти међутим склони да дају поједностављене оцене проблему обраћања са персоналним подацима. На пример, шеф сектора за проблеме евроинтеграције Института за међународну економију и односе Сергеј Уткин не сматра неоснованим захтев Русије да се пружају подаци о путницима авиона из Европе због увећање терористичке опасности.

- Овде је врло много нијанси, говори Уткин. Најчешће само уски стручњаци могу у пуној мери да оцене проблем. И појављује се потреба за прилично активан дијалог између политичог и техничког нивоа експертизе. Већина одлука крије се управо у техничким нијансама.

Што се тиче последњих раскринкавања у области америчке интернет-шпијунаже, прави циљ тога не изазива сумње код представника за заштиту персоналних података у немачкој федералној покрајини Шлезвинг-Холштајн доктора тила Вајхерта.

- Америчке специјалне службе имају практично неограничени приступ свему што се дешава у читавом свету на Интрнету, рекао је Вајхерт у радијском интервјуу. И сваки пут то се оправдава терористичком претњом. Али када се нагомилавају милиони и милиони података, тероризам са тим нема везе. Таквог броја терориста у Америци нема. То је несумњиво систем који прелази све границе праћења.

Изгледа да у сфери заштите персоналних података Европа мора да заузме одбрамбени став. Истина, међу самим заштитницима за сада нема јединства. Рат ко рат.

Олег Севергин,