ШЕКУЛАРЦИ СУ СТАРО СРПСКО ПЛЕМЕ

Драган Бракочевић, предсједник Извршног одбора

Завичајног Удружења ''Шекулар'' у Београду

Драган Бракочевић је рођен 1.јануара 1950.године у Шекулару,од оца Голуба и мајке Данице,дјевојачко Лабудовић.Седам разреда основне школе завршио је у родном мјесту,а осми разред и гимназију завршио у Београду гдје се са породицом настанио.Филозофски факултет-група за Историју умјетности и постдипломске студије завршио је такође у Београду.Након дипломирања радио је као професор у Средњошколском центру ПТТ три године,а потом у Новинској кући „Борба“,“Економска политика“и Компанији „Новости“ 22.године.Задњих десет година ради у сопственој фирми „Кон-Брак“.Све што је постигао и изградио се као личност највише дугује својим родитељима и васпитању које је од њих добио понајприје у детињству које је проживио у „ломном Шекулару“ и на поштовању традиционалних вриједности сопственог народа. Био је и члан КУД „Лола“,,“Ђока Павловић“ и хора ''Браћа Барух'', добитник је и признања Свеза КУД Београда за културно-умјетнички рад за 1975.год. За вријеме студирања био је професионални манекен скоро свих великих конфекцијских и ТВ кућа у Југославији. 

Радо се одазвао да говори за ''Глас Холмије'' и да нас упозна нешто више о раду , Завичајног Удружења ''Шекулар'' у Београду ,држећи се гесла:'' Шекуларци су старо србско племе !''.

БРАКОЧЕВИЋ: У честим састанцима и приватним дружењима код неколицине нас Шекулараца временом је сазревало уверење да треба да се и организацино повежемо и обавежемо да и овде,у Београду наставимо са неговањем традиције и одржавањем веза са завичајем.Тако је и дошло до формирања Завичајног удружења „Шекулар“ у Београду и то се догодило на Оснивачкој скупштини 15.децембра 1990.године.Органозовали смо се као нестраначко,самостално и отворено удружење грађана пореклом из Шекулара без обзира из којих су се крајева доселили у Шекулар, као и грађана пријатеља Шекулара и Шекулараца.У формирању Удружења најистакнутију улогу и ангажовање је имао Милорад –Мићо Радевић, дугогодишњи друшвено-политички радник, директор Архива Србије и амбасадор СРЈ. На Оснивачкој скупштини Удружења изабрани су органи установљени Статутом: Скупштина, Извршни и Надзорни одбор.

Председник Скупштине је Милорад Радевић, потпредсеници су Неђељко Лекић и Божидар Спалевић.Председник Извршног одбора је Драган Бракочевић, потпредседници Вељко Лекић и Борислав Спалевић, секретар Милош Лабудовић и чланови: Миодраг Поповић, Веселин Лекић, Добрашин Милетић, Јован Дујовић, Радојко Живковић, Зоран Армуш, Драгољуб Дашић, Бато Делетић, Манојло Јашовић, Радич Лекић и Огњен Лекић.

Председник Надзорног одбора је Добрашин Милетић.

Удружење активно ради на неговању сталних и разноврсних веза и односа са завичајем,превасходно у развијању свести о привржености Шекулару и неговању традиционалних обичаја и успомена на историјску прошлост Шекулара у борби за слободу и очување србског порекла и православне,светосавске вере коју су током своје историје уз велике жртве водиле многе генерације Шекулараца.Сврха Удружења је и развијање дружења и пријатељства,поверења и солидарности између самих чланова.У ту сврху организујемо Сусрете Шекулараца и пријатеља Шекулара сваке задње суботе у месецу мају.Сада организујемо Десети јубиларни сусрет у Београду у хотелу ''Орашац''где се уз песму,свирку и разговор дружимо до раних јутарњих сати уз присећање на традиционалне саборе на Мировом исету на Мокри,на Омари,сетимо се наших планина и катуна, момачке и девојачке игре, кола и песме, кошевине и пластидбе.

 

БРАКОЧЕВИЋ: Завичајно Удружење '' Шекулар'' се током свог досадашњег постојања и рада ангажовало у сарадњи са МЗ Шекулар у већини акција које смо у складу са својим могућностима и помогли.Удружење и његови чланови појединачно су се одазвали обнови цркве Св.Јована Крститеља на Улуци, у Шекулару.Сарадња са Црквеним одбором за обнову Цркве је била успешна, многи наши чланови су били приложници, наш истакнути члан Драгољуб Дашић је као ктитор цркве одликован Архипастирском граматом.Удружење се ангажовало и прикупило одређени износ за подизање Спомен обележја погинулим чобанима на Мокри у догађају из 1726.године.Спомен обележје је подигнуто на Видовдан 2007.године и тада сам испред Удружења лично присуствовао и уручио прикупљена средства.Такође се удружење 2008.године одазвало на позив МЗ Шекулар за подизање Црквено-народног дома на Улици и Спомен чесме војводи Петру Шекуларцу на Мокри планини.

Велики допринос у прикупљању средстава завичају су учинили наши чланови који имају своје фирме у Београду.Увек на услузи у акцијама у завичају и у помоћи приликом наших сусрета у Београду су били: Компанија „Браћа Лекић“ Неђељка и Вељка Лекића из Обреновца, хотел „Скала“из Земуна Драгољуба Дашића и сина му Дејана, фирма „Бео-Икла“ Божидара Спалевића из Београда, „Арком“ Зорана Армуша из Београда, предузеће „Метал-прерада“ Горана Поповића из Смедерева, Бабић Владо из Чачка као и сви чланови Извршног одбора нашег Удружења. Посебно радује што је већ годинама заживела наша идеја да се на Илиндан код цркве на Улици слави и окупља велики број младих и старијих из Шекулара и многих из других васојевићких места и из свих крајева нам бивше заједничке домовине где живе Шекуларци и том приликом дођу у завичај.Сваке године се смењују домаћини Славе,а то су уз помоћ Српске православне цркве и Будимљанско-Никшићке епархије поједина шекуларска братства.Све је започело пре шест-седам година када су први домаћини били братста Поповићи ,Лабудовићи и Живковићи који су се у прво време сви презивали Живковићи и у ширем смислу чине једну трпезу.Ове 2013.године домаћини Славе су братства Спалевићи,Томовићи и Булићи.

 

БРАКОЧЕВИЋ: Наши приоритетни задатак је обнова чланства. Данас имамо 300.породица које су чланови нашег Удружења и жеља нам је да што више младих узме активног учешћа у нашем раду и да се са што више активности повезују са Шекуларом и Црном Гором, да се мостови сарадње стално шире и да се завичају враћамо на дуже време. Извршни одбор је покренуо иницијативу још прошле године са МЗ Шекулар да се уз помоћ општине Беране и грађана подигне споменик легендарном команданту шекуларско-требачког батаљона у Балканским и Првом светском рату Милу Кењићу, као и давању имена једној улици у Беранама.Ми смо се као Удружење обратили Комисији за доделу имена да једна улица на општини Вождовац у Београду где је Мило Кењић живео до краја живота добије његово име. Наш предлог је у разматрању. Жеља имамо много, али у ово време све зависи од стандарда , економске и финансијске моћи грађана чланова Удружења и шире заједнице.

 

БРАКОЧЕВИЋ: Појава вашег часописа требало би да значи за све његове читаоце једно јачање веза са сопственим коренима и новим сазнањима из вековне борбе нашег народа да стварају и оснажују и опстају на овим и свим србским просторима. Нама који смо рођени „на ономе ломном Шекулару“ и у највећем србском племену а сада живимо и радимо у братској Србији значи духовну снагу и обавезу да се не одрекнемо и наши потомци не забораве србског индентитета и православне,светосавске вере и да у ово „ново време“ одржимо и не погазимо завете наших предака.''Сунце свога неба''најлепше греје, у Шекулару а уз то познато је да су Шекуларци старо Србско племе.

 

БРАКОЧЕВИЋ: Радује ме што је ваш часопис почео да излази и желим да што дуже траје. Драго ми је што је наишао на добар пријем код читалаца , лично бих волео да га и у Србији можемо читати. Иначе часопис „Глас Холмије“ покреће значајна питања прошлости и садашњости народа у Васојевићима .То су питања културног, економског, научног и укупног развоја .Мислим да то чини зналачки и да ће доприносити укупном развоју нашег краја и потстицати стваралаштво у разним областима даровитих људи и напредак народа. Верујем да ће и читаоцима пружити прилику да сарађују, да многи у њему нађу историјске истине , књижевне и културне садржаје и све то на свом језику и писму. Концепција часописа ми се допада и време ће бити сведок и судија .