Промоција Гласа Холмије

Присутне је поздравио главни и одговорни уредник је Горан Киковић,који је рекао: ''У временима поремећеног система вриједности, кад носиоци новог глобалног поретка настоје да традиционалне културне и историјске вриједности потисну у страну и умјесто њих на видно мјесто истакну нешто што нема додирних тачака са урођеном духовном снагом и традиционалном културном и научном баштином нашег нашег народа, група скромних и вриједних ентузијаста, окупљена око Србског историјско-културног друштва „Никола Васојевић“ одлучила је да покрене часопис „Глас Холмије“, како би дала допринос очувању свега напредног, по чему смо се кроз вјекове препознавали у цивилизованом свијету. Познато је да се некада област око ''свете'' васојевићке планине Ком, гдје живи највеће србско племе, називала Холмија, што нас је и опредијелило да наш часопис штампамо под тим именом. Учинили смо то убијеђени да је управо Ком, тај див међу планинама, давао горштачку и интелектуалну снагу србском народу овога краја, потребну да би се опстало на овим просторима и одољело бројним ударима различитих завојевача, који су настојали да поробе поносно Васово племе и избришу га са мапе живих. Тим прије, јер је Холмији као држави односно кнежевини ударио темеље и један од најобразованијих Васојевића кнез Никола Милошевић Васојевић, познат као Никола Конзул, кога је 30. маја 1844. године насилна смрт претекла да своју замисао спроведе у дјело.''

Киковић је цитирао ријечи Миодрага-Мишка Милошевића, предсједника Управног одбора издавачке куће ''Холмија''из Подгорице, који је о часопису ''Глас Холмије'' рекао:'' Одмах на почетку да разријешимо питање ријечи ''Холмија'' и избјегнемо свако мистификовање. Холм је стара словенска ријеч која је означавала брдо, планину, па су од ње настали и називи Хум, и Ком, и даље Хумци, Захумље, Хумска епархија, Комови итд. Они који су учили србски језик учили су и о претварању гласа ''Л'' у глас ''О''. Тако је, између осталог, од ријечи котал настала ријеч котао. Једино се будал није претворио ни у шта друго-једном будал вазда будала.

Што се тиче стварања државе Холмије то су прије 170 година ријешили Његош и конзул Никола Васојевић, на врло демократски начин. Нашег Николу прогласили су перјаници Торомани убједљивом већином. Ако ме сјећање добро служи било је 3:1 за њих и то је све што ја имам о овоме да кажем.''

Он је затим казао: Настојимо да се између корица овог часописа нађе све оно што завређује пажњу са жељом да, између осталог, као будни хроначари свога времена, одбранимо србски језик и ћирилично писмо, које је вјековима постојало на ''светим водама'' Лима. Исто тако, тежићемо да кроз писани траг саопштимо и сачувамо научну истину о нашем вјековном трајању, увијек се држећи гесла: “Будимо добри потомци, да не обрукамо честите претке“. 

Он казао ''Да је до сада је из штампе изашло седам бројева.Од јуна 2012.када је изашао први број одржали смо промоције у: Андријевици,Орашцу код Аранђеловца,Горњем Заостру код Берана,Београду,Подгорици у организацији Удружења Васојевића ''Васо'',Бијелом Пољу,Војвода Степи у општини Нова Црња.Часопис је прихваћен и подржан од свих који баштине Српску културу,историју и традицију.Примјерак часописа кошта 1 евро ,што значи да се до сада самофинансирамо и спроводимо сопствену уређивачку политику коју је Савјет усвојио на Савиндан 2013.'' 

Затим је о часопису говорио:Бранислав Оташевић, Предсједник Издавачког савјета часописа који је измеђуосталог рекао: ''Покретање часописа „Глас Холмије“ доживљавам као нешто значајно за културни живот на овим просторима.Својом садржином часопис је већ изазвао пажњу и пронашао пут до читаоца. Уједно одајем захвалност свим људима који су, у овим кризним временима, смогли снаге да уђу у ову причу, која са собом носи велико одицање и одређене ризике,а посебно нашем уреднику Горану Киковићу,који улаже велике напоре да овај часопис излази чешће и да има овакав квалитет. Вјерујући у ону народну да “Прегаоцу бог даје махове“ желим да „Глас Холмије“ доживи бројна издања на задовољство свих оних који су жељни духовне хране и свеукупног благостања''. Он је истакао да је :''Наша култура је изложена класичном терору.Данас у Црној Гори нема грађанске слободе, јер се јавно изговорена ријеч оштро кажњава од стране оних који владају и сију страх на овим просторима. Такво насиље је превазишло све људске обзире и све норме карактеристичне за слободни и демократски свијет. Врши се невиђени притисак на Српску православну цркву. Прогоне се свештеници, србски писци, србски језик и ћирилица о чему најбоље свједочи понуђени образовни програм. Фалсификује се историја, појављују се нова слова и књиге писане измиш-љеним језиком.На све то углавном ћуте наши интелектуалци, ћуте и родитељи, али и универзитетски професори и академици. Да би се ствари промијениле потре-бан су већи отпор и већа одрицања. Отпор својствен нашим прецима који су увијек знали да се супротставе свим облицима тираније. То морамо схватити, јер више нема времена за чекање, уколико желимо да сачувамо културу, али и наш понос и наше достојанство''. 

Потом је говорио др Жарко Лековић,историчар из подгорице који је између осталог казао:

'' Научне и примјењене дисциплине у Црној Гори пролазе кроз изазове у којима се пробијају нова схватања, тумачења, школе, утицаји, идеје и гледања. То доводи често до конфузије и штети науци, па се зато овај часопис, актуелизован временом наше подијељености, необавјештености и искривљености слике о догођеном препознаје или ће се препознавати не само у научним и публицистичким круговима, већ и у широј јавности као подстицај у васпитном значењу и функцији историје и књижевности као науке.

Глас Холмије је часопис за књижевност, историју и културу који излази на србском језику и ћириличном писму. Назив часописа је због тога што се некада област око васојевићке планине Ком називала Холмија. Постојао је и план једног од најобразованијих Васојевића кнеза Николе Милошевића Васојевића да оснује кнежевину Холмију, али га је насилна смрт претекла да своју замисао спроведе у дјело.

Часопис се појавио у времену кад су у Црној Гори традиционалне културне и историјске вриједности потиснуте у страну и циљ издавача је да сачува научну истину о нашем вјековном трајању а самим тим и србско национално биће и србски идентитет. Треба рећи и то да је ово један од ријетких часописа који уважава суд и сугестије читалаца који умногоме одређују правац дјеловања Гласа Холмије.

Под овим именом излази од јуна 2012. године и појављује се у времену када је због опште беспарице дошло до гашења бројних часописа, ревија, периодичних листова, у времену у коме нема пуно простора за истинске писце или умјетнике који се својим радом издижу изнад општег сивила. У овим нимало лаким околностима, са практично сопственим средствима и уз помоћ пријатеља и добротвора излази Глас Холмије који својом садржином изазива пажњу и проналази пут до читалаца жељних нових сазнања.

Вриједност овог часописа не губи ништа временом, напротив он ће временом добијати на актуелности. Текстови су писани зналачки и са пуно пажње, обилују занимљивим и важним историјским чињеницама и драгоцјеним свједочанствима које прати низ прилога, фотозаписа и илустрација урађених на највишем професионалном нивоу, а које помажу разумијевању текста и у функционалној су вези са садржајем. Овако конципиран часопис, илустрован вриједним прилозима мора наићи на добар пријем код шире културне јавности, и у сваком случају ће се читати са занимањем.

Рубрике у часопису су насловљене тако да сажимају суштину даљег текста и привлаче пажњу читалаца: Интервју, Путевима наше прошлости, Јубилеји, Наше умне главе, Књижевност, Сусрет с пјесником, Нове књиге, Наше светиње, Из рада наших удружења, Знамените личности нашег краја, Трагом завичајне топонимије, Сјећања, Истраживања, Представљамо, Из Васојевића између два броја.

У цјелини сагледано часопис је писан правим књижевним србским језиком, темељи се на пажљиво одабраној аргументацији и даје нам цјеловиту представу разноврсних тема из прошлости. У њему су заступљени књижевни и критички текстови, популарно писани чланци и часопис је заправо стожер прогресивних идеја и писаца.

У рубрикама насловљеним Наше светиње обрађени су манастир Ђурђеви Ступови, Србски храмови и топоними у Плавској жупи, Црква Светог Јована у Шекулару, Манастир Калудра, Манастир Шудикова... Рубрике Јубилеји биле су посвећене између осталог – 100 година доњоржаничке буне, 120 година Андријевичке библиотеке, Боју на Шекулару 1876, 150 година Рудешке битке, 100 година од ослобођења Берана од турског ропства 1912/2012, Посјети краља Александра 1925, Два вијека Петра II Петровића Његоша.

У часописима Гласа Холмије представљене су и умне главе Павла Чубровића – првог доктора наука из Васојевића, проте Милоша В. Велимировића, књижевника,путописца и етнолога, Милутина Ђуришића – професора, доктора медицинских наука и академика, а такође су представљене и знамените личности из Васојевића – Тома Јоксимовић, посланик из Берана, Милан Цимбаљевић, солунски борац, Богдан Обрадовић, посланик из Горњих Села, Богдан Лалевић, учитељ, свештеник, Александар Бојовић – протојереј,ставрофор, Тодор Лекић народни паметар, Др Радослав – Јагош Вешовић, Голуб Трифуновић, јунак са Полице и многи други.

Забиљежени су и разговори које је водио Горан Киковић, главни и одговорни уредник „ Гласа Холмије“ са Браниславом Оташевићем, предсједником Удружења србских књижевника у отаџбини и расејању, примаријусом доктором Раславом – Ћиром Бабовићем, генералом др Луком Кастратовићем – предсједником Удружења Васојевића у Београду, Вељком Рачићем – предсједником Центра за развој и унапређење пријатељства Црне Горе и Србије из Подгорице, са Браниславом Вешовићем предсједником Србског културног центра „Жупан Првослав“ из Берана...

Чини ми се посебно занимљивом рубрика Трагом завичајне топонимије у којој су презентирани радови Петра Чукића, Милоша Гојковића, Миша Бојовића, Михаила Перовића, Зорана Вулевића...

Наравно, ово је само дио онога што се може наћи на страницама овог вриједног часописа, научно утемељеног и модерно конципираног, са тенденцијом да се и даље постепено модернизује, а коначан суд о њему ће свакако дати све бројнија читалачка публика. У сваком случају покретање часописа Глас Холмије је нешто што је значајно за културни живот на овим просторима и надам се да ће доживјети још много издања на задовољство свих поштовалаца писане рјечи.'' Истакао је на крају Лековић.Присутне је својим пјесмама поздравио пјесник Давид Лалић ,члан Издавачког савјета часописа. 

Давид Лалић