Томислав Кресовић: Млађен Динкић „финансијски мађионичар“

По методама деловања Г 17 плус делује као Сајентолошка секта која је утицајна у САД и делом у Европи. Треба подсетити да Сајентолози по методама некадашњег ЦИА–оперативца Хабарда раде на стратешком упливу у сфере финансија и банакарства, контролишући важне банке. Тако је Динкић у првим годинама своје власти као Гуверенер НБЈ увео у стечај и ликивдацију највеће српске банке као што је Беобанка и Инвест банка. Динкић је из позадине обављао оперативне послове за ММФ али и моћне тајкуне у Србији и стране компаније које су дошле на таласу приватизације у време власти ДОС од 2001 до 2004 године. Динкић је имао снагу као „експерт“ да се супростави др Ђинђићу кад је почетком 2003 коментарисао „Лаки је мало нервозан“ кад се Ђинђић покушао супротставити његовој политици курса. Касније се Динкић окренуо према лидеру ДСС Војиславу Коштуници и постао део његове владе у периоду 2004-2008 године. По оцени Домагоја Маргетића Динкић је од Борке Вучић примио документацију о парама Србије у пореским рајевима пре свега на Кипру. Са ким је Динкић све у „.дилу“ то је мистерија. Рушење крупног капитала У времену власти др Коштунице Млађен Динкић договорно постаје лидер Г 17 плус, а др Лабус се повлачи као лобиста за разне стране компаније пре свега „Сони Ериксон“. Динкић у договору са др Лабусом и одобрењем др Коштунице креће у обрачун са бизнисменом и политичарем, лидером ПСС Богољубом Карићем. Намера је била да се преузме, национализује, а онда приватизује „Мобтел“ Норвешкој компанији „Теленор“. Преко државне акције Динкић је политички и економски елиминисао са сцене Богољуба Карића и натерао га да напусти Србију. Брзо је дисциплиновао још десетак крупних тајкуна у Србији. Коштуница добро сарађује са Динкићем и у другој влади где у састав владе улази и ДС. Динкић у договору са ДС и Борисом Тадићем посредно „руши“ владу др Коштунице. И у влади др Коштунице он је био „сива еминенција“ финансија. Опстати на власти - вештина или пројекат Динкића вештина да политички преживи је за уџбенике политичких и економских наука. Влада Мирка Цветковића, под контролом Бориса Тадића, даје посебне задатке министру Динкићу који држи привреду и економију у влади, и европске интеграције. Динкић преко својих канала доводи Фијат у Србију у Крагујевац и то постаје "посао 21 века" у Србији и гарнација да ће Динкић бити и остати моћан човек владе Србије. Полиитчки концепт Динкића од „експертске„ странке Г 17 плус неолибералног карактера све више креће у регионалистички концепт близак немачким стратешким интересима. Тако повезује неколико градова и њихових градоначелника у „политички труст“. Г 17 плус, данас УРС, постаје партија европских народњака уз подршку банакарских лобија у ЕУ. Пре свега ЕЦБ као и ММФ. Премијер Мирко Цветковић на предлог Бориса Тадића уз сагласност са Динкићем доноси одлуку да Динкић напусти владу, а да његови људи остану у влади. Тако пада и влада Мирка Цветковића. Динкић оптужује Бориса Тадића као што је то радио и са др Зораном Ђинђићем или др Коштуницом Динкић јакобинац и макевијелиста Нови-стари кабинет Ивице Дачића УРС-у и Динкићу даје велика овлашћења да буде „спасилац“ српске економије у рецесији. Он више пута саопштава да је Србиах изишла из рецесије, а онда то сам демантује. Највише одговоран човек за задуживање Србије, пореске законе и контролу приватизација у Србији је управо Млађен Динкић. Ипак он постаје суверени господар „државне касе“ и врло лукаво распоређује део пара буџета надлежним министарствима. Оптужуке владу Мирка Цветковића иако је био важна „карика“ моћи као и бившег председника Србије Бориса Тадића. Виспрена „реал-политика“ мр економије Млађена Динкића, који чезне за „Нобеловом наградом“, део је договорене политике са лобијем ММФ и ЕЦБ. Динкић губи утицај у Руској федерацији због супростављања Гаспорому да улаже у НИС и залаже се за мађарско-аустријске и немачке компаније. Да би реклаксирао своје односе са утицајним људима у бизнису Руске федерације ангажује Милана Панића бившег премијера СРЈ да му буде лобиста у Руској федерацији. Преко Панића посредно делује америчка држава у Руској федерацији у домену фармацеутике. Исто тако Динкић постаје пратилац Александра Вучића и Ивице Дачића у уговарању послова, и истовремено прави „досијеа“ о делавању обојице како би у датом тренутку то могао да употреби у политичкој борби. Динкић посредно влада и НБС и усмерава др Јоргованку Табаковић. Покушао је да „манипулише“ са бившим гувернером НБС проф дејаном Шошкићем Фзлбрајтовим стипендистом. Тако је некадашњи асистент Економског факултета „обарао“ на испиту практичне економије своје професоре, банакаре и политичке лидере. Динкић има у свом тиму и стране консултанте из ЕУ. Већина његових „реформи“ показала се као веома скупа и штетна по националне и државне интересе. Мере које је предузимао 2003, или 2008, године касније је сам поништавао као да их никада није уводио, или се за њих залагао. Динкић суверено и сигурно Србију води ка банкротству и пуној задужености која ће током 2013 године по оценама ММф бити 65 одсто БДП. Пошшто је са свима био у власти Динкић ће играти да што дуже опстане ова влада. Ако се то не догодди,онда ће вероватно као и до сада неколико месеци пре избора напустити владу и изазвати кризу владе и њен пад, да би могао да се поново политички престроји.