Школа за уметнике речи

Литерарни институт Горки је јединствена појава. То није само једини државни универзитет у Русији где се учи литерарно мајсторство, већ и место одакле потичу многобројне међународне награде, конференције, књижевни конкурси и салони, састанци са представницима руске књижевности. О овој необичној обрзовној установи за Глас Русије говорио је ректор Литерарног института, писац, књижевни критичар Борис Тарасов.

По чему се разликује Литерарни институт од других образовних установа у области културе, уметности, где постоје слични факултети?

- Још почетком 20. века међу писцима је рођена свест да је уметнику речи потребна школа, као конзерваторијум за музичаре или академија за сликаре. Литерарни институт је направљен као високошколска установа која пружа могућност креативним младим људима да уодговарајућој атмосфери и по специјалним програмима развијају своје литерарне соспобности, да освајају домаће и светско културно наслеђе, стичу свестрани интелектуални развој и одређују своје индивидуално место као писца и место у јавном животу у савременом свету.

И данас, и сутра и прекосутра ови задаци ће остати актуелни. Уз основни рад на семинарима поезије, прозе, критике и публицистике, драматургије, дечије књижевности, уметничког превода врши се универзитетска хуманитарна припрема филолошког профила. Курс садржи и основе политикологије, економије и права, уредничког и издавачког посла. Све то омогућава дипломцима да успешно раде не само у литерарној сфери, у издавачким кућама, новинама, листовима, на радију и телевизији, већ и у администрацији (између осталог председничкој), у градским управама, банкама и фирмама, где је потребно познавање човекове психологије, литерарне, филолошке или језичке навике. Спој стваралачког, фундаменталног хуманитарног и примењеног образовања чини непоновљиву специфику обуке студената на Литерарном институту Горки.

Професоре, већ дуго година сте ректор Литерарног иститута. Како вам се чини његова будућност?

- У епохи владавине масовних видова уметности који поједностављују процес мишљења, визуализације перцепције, спот серијске свести, комерцијализације књижевности и истицања у први план аутора криминалних, авантуристичких, љубавних, женских, фантастичних дела дешава се девалвација духовних основа живота, еститичког укуса, интелектуалног промишљавања не само акутних социјалних проблема, већ и нераскитиво везаних са њима главних питања и смислова људског битисања.

У таквој ситуацији „игре девалвације“ треба да се сачува спасилачка „игра ревалвације“, оријентисана на врхове домаће и светске литературе. Сада схватање фундаменталног значаја хармоничне правилсноти расподеле предмета стиче посебну важност. Мислим да таквом разумевању поред осталих, ништа мање важних задатака, треба да служи Литерарни институт.

У Русији само на Литерарном институту постоји катедра уметничког превода. У чему је њена особеност?

- Превод са страних језика се практикује у читавом низу образовних установа, али превод управо уметничке књижевности као посебан правац постоји само на Литерарном институту. Превод уметничке књижевности захтева посебан прилаз, добро знање не само теорије и историје тог вида делатности, познавање земље и слично, већ и финеса руског језика, разних система сликовитости у оба језика, њихов однос и много тога другог. Томе помажу професионалци светског нивоа, који предају на Литерарном институту као што су Јевгениј Солонович (преводилац италијанске књижевности, добитник многих исталијанских и руско-италијанских награда), Виктор Голишев (председник Удружења преводилаца) чији преводи енглеске књижевности постали су класични, и нажалост сасвим недавно преминуо је Александар Ревич (одличан преводилац француске књижевности, добитник Државне награде). Код нас раде изузетни мајстори свог заната – Валериј Модестов, Владимир Бобков, Наталија Малевич, Ана Јампољска, наша некадашња студенткиња Марија Зоркаја.

Да ли се може рећи да ви и ваше колеге са катедре уметничког превода дајете огроман допринос развоју дијалога култура, дијалога цивилизација?

- Да, овај допринос је врло значајан. Захваљујући предавачима превода Литерарни институт плодотворно развија своје међународне везе са универзитетима Италије, Немачке, Енглеске, Ирске, Француске, организује заједничке конференције, врши размену студената и предавача на паритетним основама, ствара програме за њихово стажирање. Индикативни пример руско-италијанског културног дијалог може да буде руско-италијанска награда Дуга, коју је утврдила италијанска асоцијација Упознајемо Евроазију и Лиерарни институт Горки. Додела такве годишње награде за младе писце и преводиоце перспективан је догађај у књижевном животу Русије и Италије. Она дај едопринос јачању културних веза између наших народа, чува и развија аутентично сстваралаштво у епохи деградације истинских естетских вредности. Награда Дуга стимулише, како је показало искуство, стваралаштво оних младих аутора у русији и Италији који се не лакоме брзим успехом и привремено популарним тенденцијама и циљано теже усавршавању свог писања ни мало лаким путевима. У нашим плановима је такође макар делимична обнова оног преводилачког правца који је везан са језицима земаља ЗНД и народа Русије и који је до распада Совјетског Савеза врло интензивно радио.

Данас Литерарни институт ради већ 80 година. Без обзира на солидан узраст, универзитет остаје не само центар историјског наслеђа, већ и савременог, живог стваралачког развоја, а његови дипломци су познати не само у Русији, већ у читавом свету.

Ана Фјодорова,