Свет се заситио ислама

Неприхваање ислама тренутно је феномен западног света, такав је закључак последњих социолошких истраживања. По прогнозама неких аналитичара, у скоријој будућности прва исламска земља Западне Европе може да постане Француска, где бројност белих Француза-муслимана већ премашује 50 хиљада људи.

Тога су у пуној мери свесни и сами европљани, о чему говори недавно истраживање фонда Бертелсмана. Претњу присуства и ширења ислама осећа на себи више од половине Шпанаца и становника Израела, као и 42% Американаца. У Европи највећи степен одбијања ислама био је фиксиран у Шпанији и Швајцарској, најмањи у Великој Британији (45%). Што се тиче Британије, оваква лојалност исламском свету у многоме је изазвана тиме што је истаживање спровођено у суштини само код половине становништва, док се друга половина састоји од имиграната и других етничких мањина. Једном речи, за последњих 10 година Лондон је напустило већ 620 хиљада белих Британаца.

Постоји мишљење да ислам уверено корача светом у многоме захваљујући јаким традицијама, религизоности, на чијем фону европљани који осећају кризу породичних вредности и духовни глад изгледају много слабије. Велику улогу у скоро насилном освајању свету играју и финанијски ресурси исламске заједнице, настава Јуриј Табак, писац, историчар религије, експерт Московског бироа за људска права.

- За разлику од других религијма, од хришћанства до јудаизма, ислам тренутно представља експанзионистичку религију. И у складу како са својим богословским представама, тако и практичним, ислам тежи да прошири сферу утицаја, при томе то се дешава на разним нивоима. И на нивоу миграција и ан нивоу таквих прилично агресивних тоова ислама који теже да прочитају Коран, прочитају своје свете изворе у том смислу да они морају буквално насилно да освоје свет, изграде светски калифат.

Током неколико деценија тешкоће демографског и економског карактера приморале су земље ЕУ да легализују и чак пропагирају миграцију из муслиманских земаља. Европски политичари су сматрали да није пристојно чак ни постављати питање: да ли су у принципу спојиви савремена Европа и ислам. Они су проповедали идеје толеранције и мултикултуралности. У ЕУ је владало мишљење да ће итеграција муслиманске дијаспоре у европско друштво доприносити зближавању хришћанске и исламске цивилизације. У пракси све изгледа сасвим другачије.

Питање које брине данс многе је да ли ће раст муслиманског становнштва довести до исламизације Европе. Многи радикални исламски лидери у то више не сумњају. Ипак европски политичари се труде да не примећују то и праве се као да се муслимани ничим не разликују од осталих мањина. Али даље механичко праћење тог пута не може да реши проблеме чије постојање је очигледно. Оно води само до одвајања локалних муслимана и пораста утицаја политичког ислама, што ускоро може да се претвори у реалну опаносто по савремену европску цивилизацију. Тренутно слични развој догађаја још није фатално неизбежан, и желимо да се надамо да Европа, као и читаво човечансто, неће бити враћена у доба религиозних ратова.

Љубов Курјанова,