„Помор-2013“: у потрази заједничких проблема

У Баренцовом и Норвешком мору почели су наредни, четврти по реду, заједнички руско-норвешки маневри „Помор“. У „Помору-2013“ са руске стране учествује велики против-подморнички брод „Вицеадмирал Кулаков“, а са норвешке – фрегата Helge Ingstad.

Спасилачке операције и не само

„Међународне маневре чине низ епизода антитерористичке усмерености, која укључује предузимање заједничких антигусарских операција и претреса бродова уз учешће морске пешадије, „ослобађање“ цивилног брода од наоружаних екстремиста, обезбеђење цивилне пловидбе, пресретање брзих глисера приликом повреде државних граница и спасилачке операције“,- обавестио је новинаре представник Северне флоте.

Спасилачка, антигусарска и у целини – хуманитарна тематика је давно постала један од основних елемената заједничких маневара флоте Русије и земаља НАТО-а, али се активност не своди само на спасилачке операције.

У планском распореду маневара налазе се и практичне артиљеријске вежбе са гађањем ваздушних и циљева на мору, одбијање ваздушних напада, против-подморничке операције. Током маневара, према плану, биће одржане вежбе слетања хеликоптера на руске и норвешке бродове.

Наредни маневри „Помор“ постали су још једна карика у доста дугом ланцу заједничких маневара Русије и земаља НАТО-а, како двостраних тако и уз учешће више страна, и њихов интензитет се посебно повећао задњих неколико година. Русија и НАТО траже заједнички језик, и очигледно је, да је спасилачка и хуманитарна тематика постала природна база за узајамну заинтересованост. Међутим, спасилачке операције је убрзо допунило увежбавање чисто борбених епизода, и осим тога, њихов део у укупним вежбама бележи раст.

Северно добросуседство

Маневри „Помор-2013“ су тек почели, и детаљи свега што се одвија биће познати до 16. маја, када ће бродови упловити у норвешку луку Берген, али се већ данас може говорити да се гради одређена традиција. Маневри серије „Помор“ одржавају се почев од 2010. године. Тада је главни учесник са руске стране био велики против-подморнички брод „Североморск“, са норвешке – ракетна фрегата „Ото Свердруп“. Против-подморнички брод „Вицеадмирал Кулаков“ и фрегата „Хелге Ингстад“ учествовали су већ у маневрима 2011. године. У маневрима 2012. године учествовао је велики против-подморнички брод „Адмирал Чабаненко“ и фрегата „Фритјоф Нансен“.

Осим тога у маневрима обично учествују авиони Ратне морнарице Русије. Претежно су то ловци Су-33 бродског летачког пука са носача авиона „Адмирал Кузнецов“, чији је базни аеродром – Североморск-3, и против-подморнички Ил-38, као и ловци F-16 и против-подморнички P-3С норвешког Краљевског Ратног ваздухопловства.

Маневри „Помор“ – нису једине војне вежбе, у којима се увежбавају заједничке акције флоте Русије и Норвешке. Знатну улогу имају маневри „Северни орао“, у којима учествују и бродови Ратне морнарице САД.

Број заједничких акција земаља Арктичке регије у последње време је у порасту, што не треба да чуди, с обзиром на пораст активности у Артику, како у плану коришћења арктичких природних залиха – минералних и биолошких, тако и у плану коришћења морског пута који пролази уз обалу Русије – Северног морског пута. Отварање навигације 2013. изазива велико интересовање – на северу се очекује наредни пораст комерцијалне пловидбе.

Практично коришћење Северног морског пута почело је у скорашње време и у блиској је вези са глобалним загревањем, услед којег су се знатно прошириле границе навигације у Арктику:

2010 године транзитни превоз Северним морским путем је чинило 110 хиљада тона (4 брода).

2011. године транзитни превоз Северним морским путем је износио је већ 820 хиљада тона (34 брода).

2012. године транзитни превоз Северним морским путем у периоду навигације лето-јесен износио је 126 милиона тона (46 бродова). Исте године је по први пут извршен транзит течног природног гаса Северним морским путем – танкер за превоз течног гаса Ob River превезао је 134500 кубних метара гаса из Норвешке у Јапан.

Пораст економске активности у поларним пределима неизбежно повлачи и пораст политичке активности, а војне и дипломатске активности, које су усмерене на изналажење заједничког језика међу земљама ове регије – веома су корисне. Разуме се да одсуство у Арктику држава са радикалним агресивним режимима или простора, који су обухваћени ратним сукобима, - представља солидну гаранцију стабилности региона, али заједнички језик за превазилажење могућих неспоразума боље је разрадити унапред, посебно ако се има у обзиру та околност, да се он може искористити и у другим регијама света.

Илија Крамник,