Амфилохије: Руси већ сматрају Његоша за свеца

 Митрополит црногорско-приморски Амфилохије рекао је да његова иницијатива да Србска православна црква (СПЦ) прогласи Петра Петровића Његоша за свеца не представља “посрбљавање Његоша”.

“Он је био митрополит и господар црногорски, али и свесрбски и свесловенски”, рекао је митрополит Амфилохије, чији ће предлог за канонизацију Његоша бити предат Синоду СПЦ, а потом ће стићи на Свети архијерејски Сабор.

Владика Амфилохије рекао је да стављање Његоша “у постеље савременог монтенигеринства, значи понижење, сужавање и сакаћење Његошевог свечовечанског лика”.

Он је навео да је московски патријарх Кирил пре неколико дана патријарху србском Иринеју, преко руског свештеника у Београду, послао икону Светог Петра Другог Петровића Његоша, што је показатељ да Руска православна црква Његоша већ сматра светитељем.

“Његов гроб је показатељ његовог великомучеништва. Тај који каже да Његош не може бити светац, мери Његоша са самим собом”, рекао је митрополит црногорско-приморски.

Амфилохије наводи да ће на мајском Сабору СЦП да образложи да су ранији митрополити и народ у Његошу видели свеца и да је његова десна рука, приликом преноса земних остатака са Цетиња на Ловћен, била нераспаднута, те да је Његош не само геније, песник и државник, него и “сведок Христовог распећа и васкрсења”.

Од покретања канонизације до реализације некада протекну деценије или векови, а разматра се и реакција коју би канонизација имала и код других конфесија. Покретач поступка за канонизацију своју иницијативу треба да образложи Архијерејском сабору и комисији за канонизацију, која може донети позитивну или негативну одлуку или затражити допуну захтева.

СПЦ сада има око 110 србских светитеља, а најпознатије канонизације последњих година су биле владике Николаја Велимировића 2003. године и архимандрита Јустина Поповића, 2010. године.

Петар Други Петровић Његош (1813-1851) био је један од највећих србских песника, владар Црне Горе и владика, а његова најпознатија дела су “Горски вијенац”, “Луча микрокозма”, као и “Лажни цар Шћепан Мали”.

Амфилохије тражи од Ђукановића обнову Његошеве капеле

Митрополит црногорско-приморски Амфилохије упутио је писмо премијеру Милу Ђукановићу у коме захтева од Владе Црне Горе да се обнови Његошева капеле на Ловћену, чиме би, како је навео, била испуњена последња жеља чувеног црногорског владике.

Митрополит Амфилохије је у Никшићу, на округлом столу, казао да је упутио писмо Ђукановићу, јер сматра да је решавање питања Његошеве задужбине и завештања на Ловћену битно због истинског повратка праву и правди, односно будућности Црне Горе.

Он је навео да је овогодишња прослава два века од рођење Његоша прилика да се испоштује последња жеља чувеног црногорског владике, а то је да буде сахрањен у капели на Ловћену, преносе подгорички медији.

Амфилохије је казао да је у писму Ђукановићу поручио како је уверен да ће Влада позитивно реаговати на предлог Митрополије црногорско-приморске не само из разлога да би се испунила последње Његошева жеља, већ и да би се скинуло проклетство са Црне Горе које је оставио владика ако не буде сахрањен на Ловћену у спомен-капели.

“Навео сам у писму и да уколико, у шта апсолутно не могу веровати, Влада Црне Горе не прихвати овај захтев Митрополије да ћемо бити приморани да обновимо судски процес и тужбу, који су обустављени у прошлом веку и то код домаћих и међународних судова”, саопштио је он.

Његош је, по сопственој жељи, сахрањен у капели на Ловћену, коју је током Првог светског рата срушила окупаторска аустроугарска војска.

Југословенски краљ Александар Карађорђевић обновио је капелу, али је она срушена током комунистичке владавине. Његошеве кости од 1974. године почивају у маузолеју на Ловћену.

Митрополит Амфилохије је изразио наду да ће Сабор Српске православне цркве прихватити његов предлог да се Његош прогласи за свеца.

“Само то што су му кости шест пута преметане је мучеништво своје врсте, а и владика Николај га је зато назвао великомучеником. Чињеница је да је Његош јединствена личност у историји србског народа, која је дубоко уткана у народно биће и памћење”, казао је митрополит црногорско-приморски.