ЦРЊАНСКИ О КЈЕРКЕГОРУ

Велики српкси писац Милош Црљански (1893-1977)   чију  120. годишњицу рођеља обележавамо ове годоине, у  својој мемоарској прози  „Код Хиперборејаца „у више наврата  се спомиње  највећег данског мислиоца Сорена Кјеркегора (Soren Kirkegaard, 1813-1855 ),чији  је јубилеј, два века рођења  ,5. маја   прослављен у целом свету. 

Зашто је Кјеркегор раскинуо веридбу, питање је сад

Разлог за расветљавање неких биографских момената у „Хиперборејцима „Црњански  налази у покушају да , ако не одгонетне ,оно бар да покуша протумачити разлоге због којих је славни дански мислилац , утемељивач егистенцијализма, раскинуо веридбу. Тајанственост и  интригантност тог чина приповедач Црљански користи да у расправу увуче цело своје  интелектуално  друштво у коме се као аташе за штампу у амбасади Краљевине Јуогславије у Риму кретао последњих месеци пре напада на Југославију , одакле ће бити депортован заједно са особљем  амбасаде у Лисабон, да би се деценијама потом настанио у Лондону одкале  се враћа у Беогард тек после три дценије. Сувишно је подсећати на то, како сам писац изричито каже, да су сви из круга који су му правили свакодневно друштво у шетњи Римом и обиласку знаменитости вечног града, али и других италијанскх  градова и туристичких дестинација, измишљени, књижевни ликови ове прозе која садржи елементе више литерераних жанрова који се међусбно прожимају.

Узроке раскида  Кјеркегрове веридбе тражи у контексту теме о Хиперборејцима 

Узроцима раскида веридбе данског философа Црњански  се бави у контексту своје теме о Хиперборјецима , становницима и пределима северних крајева , кјима је у Риму био не само сам преокупиран, него је  енергично и упорно настојао да  њима буду опседнути и сви ликови  из  пишчевог окружења , који не само да су се свакодневно виђали, него као и да се никад нису ни раздвајали.

Иако у првој реченици о овој теми након које ће уследити повећи број фрагмената посвећених  склопу личности знаменитог данског философа („Откуд  бисмо онда  , могли , ми, открити  праве узроке  прекида веридбе у животу Кјекегора“) , стриктно   одбацује  могућност бављења  „овом темом“, у свом приповедачком поступку ће јој писац неколико пута приступати и осветљавти  из више углова, чиме се и бави овај запис. 

Нагађаља о могућим  разлозима које су натерале најславнијег  данског мислиоца после принца Хамлета да  раскине  веридбу са Регином ,изрођавцају се  постепено  у зачетке  интриге и драмског сукоба око којих велики писац Црњански   обмотава клупко своје приче као у најузбудљиивјем роменескном ткиву. 

Прошлост се не зна. Само се данашњост зна 

Да  не би било никаве сумње о задљим намерама и  директном увлачењу читаоца у интригу, писац мемоарске прозе „Код Хиперборејаца „  се унпред осигурава ,против било кавог покушаја да се ту траже трагове неке нордијске или било какве друге тајновитости. Не.

Јер „Рим се, по мом мишљењу , не разликује , ни од онога што је Кјеркегор мислио,о Копнехагену,ни од живота како га је описивао , Андерсен“.

Пре него ће дати речи говорљивиој  Албанки , сталном члану свог мобилног римског клуба , ( удатој за Американаца, прим,. Б. Р. )  писац ће скоро аподиктично ускликнути на крају  горе цитираног фрагмента :“Прошлост се не зна. Само се данашњост зна“.  

А „Албанка каже , да  ја очигледно хоћу да кажем, да веридбу прекидају само они,који су са Севера, и хоћу да кажем да се о веридбама и љубавима у прошлости ,не зна.То не важи само за Кјеркегора, него за свакога.“

Овај фрагмет је тако драматуршки структуиран да ће аутор пре него ће рећи шта сам мисли о овом питању ,извести на сцену  још једног  од сталних ликова из свог римског клуба , „ћерку председника владе „ ( у азилу у Риму ,никад се  не наводи  о којој влади и земљи је реч, прим.Б.Р. ) која је о томе питала , каже ,“једног свог познаника, Данца, великог зналца данске књижевности „.

Па шта је „ћерка председника  владе“ сазнала од тог свог познаника, великог зналца данске књижевности ?

Кјеркегор је био шизофреник, меланхолик већ и због свог имена које значи:црквено гробље

„Он сматра да је питање давно решено.Кјеркегор је био шизофреник. Био је меланхолик већ и зобг свог имена које значи:црквено гробље.Кјеркегорова сексусланост,-то је сасвим сигурно- била је : садистичка и импотентна.У једном тренутку, жеље за самоћом,прекинуо је веридбу.То се дешава шизофреницима“. 

Пошто су саслушали шта је о разлозима због којих  је Кјекегор прекинуо веридбу „ћерки председника владе“ рекао њен познаник, Данац, добар познавалац данске књижевности, коначно је дошао ред и на Црњанског :“Питају онда и мене    шта милсим ја“.  

Тек да и ја нешто кажем 

Одговорио им је :

„ Мислим, да на то питање   одговора нема.То јест, примам тезу психоаналитичара.Тек да и ја нешто кажем.Сматрам, дакле, да се Кјеркегор осетио импонтетан за брак, збо оног што је претрпела у браку,његова мајка.Она је, као што је позанто , била служавка у кући Кјеркогоровог оца,много млађа од њега.Родила је Кјеркегора.Његов отац је тај брак озаконио, тек онда .Ја мислим да је Кјеркегор био меланхолик због тога.Од стида.Не зато што му је мати била служавка.Далеко од тога, иако у Кјеркегору, као и Ибзену,па донекле и Стриндбергу,има трага једног сноба.Не зато.Него зато што је та млада служавка била силована , од тог, много, много старијег човека, теолога.“

Тема жалости над својом мајком 
 

Црњански ( кад су га  већ питали шта он мисли о томе“тек да и ја нешто кажем“) у наставку почиње да развија тему „жалости над својом мајком „:

„Неку жалост над својом мајком налазим код Андерсена,-сина једне праље,која је често пијана-али и код Кјеркегора, Ибзена,па и Стриндберга.Неку чудну тајанственост, око матере ,и код Микеланђела.

Кад то чују, сви вичу. 

Као да је то најстрашнија бласфемија.

Психоаналитичари су у праву:Кјеркегор се згадио полног нагона код човека 

У наставку свог исказа  на задату тему, ко бајаги  узгред  ( „тек да и  ја нешто кажем“) ,Црњански   упозорава да је“ лако  прекид веридбе Кјеркегора туамчити идеалним разлозима,и патолошким уроцима . Тобоже, жели да се сав посвети литератури.Животу и раду  у самоћи.Избегавањем брака.

Ја ипак мислим да психоаналитичари имају право, кад сматарју да се Кјеркегор згадио полног нагона  код човека. Код оца. Теолога , угледног човека, богомољца,који силом узима љубав, код једног младог, сиротог, послушног, уплашеног  створења , са села.Једне служавке. 

Imago оца, код Кјеркегора,мора да је био само један уд.Велики уд.Велики phallus.

Смех и срџба „римског клуба“

„Жали се „даље, писац , како је ова његова теза код Албанке изазвала и смех и срџбу.

„Она данске сељанке сматра као неке ,здраве, снажне краве.А то силовање, као пријатан доживљај  једне служавке  која се диже у сталеж попадија. 

У односу са мајком и сестром –која му је рано умрла-она Кјеркогора не види никад меланхоличног ,него нежног и задовољног.

Прави раскид прекида веридбе види у интелектуалним амбицијама Кјеркегора.Регина му се, једног дана  просто учинила глупуша.Буржујка. А то је и била.“ 

Иако ће овај фрагмент завршити опаском да је  исказ Албанке ( иначе острашћене  левичарке )“изавао смејурију осталих“ и констатацијом да „зашто је Кјекегор прекинуо веридбу  није се у Риму, у мом кругу, сазнало, никада „,Црљански ће се теми силовања још једном вратити, али ће њоме поред  мајке Кјеркегора, обухватити и Ибзенову и Стриндбергову .

Млади Швеђанин:брак треба  да почне силовањем

Један млади Швеђаноин који се приближио  римском клубу Црњанског,имао је чудне појмове о браку.“Према његовом мишљењу , брак треба да почне, силовањем.“

„Ја  сам толико  зачуђен  што то чујем од једног Швеђаниан, да не знам шта на то да кажем?Кажем само да би о томе требало затражити и мишљење силованих.Зар не види да је силовање у животу, па и у писању, Кјеркегора, Ибзена , Стриндберга, једна тамна мрља  са којом почиље сва несрећа у њиховом животу, сва меланхолија у њиховом писању,а да их , због тога  и мати прати до смрти, као сенка.“

Силоване, а срећне у браку

То су уображења ,моја.Те жене су биле сретне  у браку.Ни мати Кјеркегоорва, ни Стриндбергова,ни Ибзенова, није напустила мужа.

Не, али је Ибзен, који је прошао , пешице , целу своју  земљу,написао о становницма Норвешке , да то нису људи и жене, него два милиона паса и мачака.
 

Њихове матере,-бар се мени тако чини-полазна су сенка у свим њиховим делима,поемама,романима, драма“.

Ни Кјеркегор,ни Ибзен, ни Стриндберг, не могу да се одрекну тенденције да реформишу друштво
 

Своје фрагменте  у прози „Код Хиперборејаца „ посвећене тројици великих Нордијаца,посебно Кјеркегору (  остала двојица , Ибзен и Стриндберг се скоро  узгред помињу као пословна пратња ),  Црњански завршава овако :

„Кјеркегор,  годинама,скоро и не напушта собу.Не иде у природу.Иду у друштво.

Сви ти реформатори породице и друштва  желе да живе по варошима,а не на неком зеленом остррву.

Не могу ни Кјрекегор, ни Ибзен , ни Стриндберг, да се одрекну тенденције , да реформишу друштво.“