Томислав Николић платио високу цену за став о Сребреници

Интервју председника Србије Томислава Николића босанском каналу, где је он изрекао извињење за масовно убиство муслимана у Сребренци једна је од тема о којој се дискутује у Србији. За Глас Русије ову тему коментарисао је историчар, шеф српске невладине организације Историјски пројекат Сребреница Стефан Каргановић.

- Скрећем вам пажњу на то да одмах после избора за председника Србије Томислав Николић је дао изјаву где је врло коректно негирао да се у Сребреници догодио геноцид и довео у питање целокупну фиктивну званичну причу. И зато се на њега одмах обрушили жестоки коментари еврпопских и других званичника. Дакле он је већ том приликом морао да плати једну велику политичку цену за то што је заузео потпуно оправдан и коректан став. Очигледно од онда господин Николић је научио неке лекције, ја бих рекао, врло лоше лекције, опортунистичке природе. То јаравно тематски није везано за Косово, али је везано на неки други начин зато што одражава континуитет политике акомодације западних ставова и интереса по сваку цену. Очигледно Косово је врло важно питање у овом тренутку, али Сребреница је увек у позадини. Сребреница је лакмус тест по јавности, који се користи према србским функционерима да би они доказали своју приврженост западној политици. Штагод су раније мислили и штагод су раније говорили они сада морају да се клањају култу Сребренице. И председник Николић је нажалост тако поступио.

Индикативно је да председник Србије не само да се извинио муслиманима, вће је рекао да је на коленима спреман да моли да се Србији опрости злочин извршен у Сребреници. Овде се намеће паралела са познатим историјским догађајем из 1970. године када је немачки канцелар Вили Брант јавно стао на колена пред спомеником жртвама немачких нациста у Варшавском гету. Ова фотографија је обишла читав свет. Али злочин нациста је документарно потврђен, што не може да се каже о догађајима у Сребреници. Са своје стране Стефан Каргановић повлачи паралеле између трагедије у муслиманској енклави и стрељања пољских официра у Катињу.

- Оба злочина су врло контраверзна. Оба случаја нам налажу велику одговорност да се боримо за историјску истину и да правилно идентификујемо кривце а да не дозвољимо да се злоупотребљава људска трагедија. То не може да се реши на пропагандном нивоу него на нивоу једне поштене истраге. То свакако важи за Сребреницу.

Григориј Соколов,