Како објашњава Чикарић, последице бомбардовања одавно су приметне када је реч о драстичном повећању оболелих од леукемије и лимфома, али је 2014. посебно критична као 15. година од бомбардовања (тада истиче такозвани латентни период - време од тренутка дејства канцерогеног агенса на тело до појаве тумора и његове клиничке манифестације) и донеће нам експанзију тзв. солидних тумора (плућа, дојке, мозга, панкреаса, желуца...), који чине 95 одсто свих врста канцера.
Одбрана не постоји
Према речима саговорника Пресса РС, то значи да ће следеће године од свих врста тумора оболети и умрети много више људи у односу на ову, у којој се очекује најмање 40.000 новооболелих, и 22.000 до 23.000 умрлих.
- Постоје две врсте тумора. То су системске неоплазме, односно леукемија и лимфоми, и солидни тумори. Латентни период другачији је за солидне него за системске туморе. За леукемију и лимфоме износи пет до 10 година, а за солидне од 10 до 20 година - објашњава професор Чикарић.
То значи да ће следеће године све врсте солидних тумора доживети "експлозију".
- Ово што имамо је пандемија и сигуран доказ да је Србија преплављена радиоактивним материјалом 1999. године - наводи наш саговорник.
Професор Чикарић каже да, нажалост, не постоји начин да се ова експанзија тумора заустави.
- Не можемо се заштитити зато што је уранијум распрострањен на све стране, покрио је целу Србију. Њега нема у тој мери у ваздуху као када је био рат. Сада је наталожен у земљи, води, биљкама... Чак 15 тона уранијума је ту међу нама, има га свугде.
Индикативни подаци
Директор Института за плућне болести Војводине проф. др Бранислав Перин, специјалиста пнеумофизиолог-пулмолог, рекао је за Пресс РС да се у последње време појављују млади људи са раком плућа, а да је индикативно што долазе са југа Србије, где је бачено највише осиромашеног уранијума.
- Рак плућа, као што је познато, релативно споро расте до момента када прва ћелија крене малигно да се развија. До тренутка када може да се дијагностикује прође чак и седам до десет година. Не можемо да кажемо да ћемо имати епидемију, али податак који говори да ту нечега ипак има јесте да нам долазе изузетно млади болесници за које никако другачије нисмо могли да објаснимо шта би могао да буде узрок болести, а долазе из региона где је падао уранијум.
Питања Немаца без одговора
Ношена ветром, прашина осиромашеног уранијума стизала је у многе европске земље. Докле је све осиромашени уранијум могао да стигне у Европи и какве последице оставља на здравље људи занимало је и делегацију немачког Бундестага, која је ових дана, упоредо са политичким посетама и разговорима у Србији, посетила и Друштво Србије за борбу против рака. Међутим, како кажу стручњаци, прецизан одговор тешко да је ико могао да им да...
.jpg)
