НЕ ВЕРУЈ ЂАЦИМА НИ КАД ПОКЛОНЕ ДОНОСЕ

Друга премијера словачког позоришта ВХВ  у Старој Пазове  ове сезоне:Људмила Разумовска”Драга наша професорка”у режији Ањичке Балаж , са Аном Канаш, редитељкином мајком, у насловној улози
Најизвођенија , али  не и најбоља драма савремне руске драмаске списатељице  Људмиле Разумовске  „Драга Јелена Сергејевна „ имала је необичну судбину.Написана 1980.,у Русији је стално забрањивана од стране совјетске цензуре и скидана с репертоара у перидоу од 1983.до 1986.,а перестројка  је поново враћа на сцену одакле не силази, бар у позориштима у провинцији, све до данашњег дана.

Игра се на позорницама целог света

У последња четврт века  представе  по драми „Драга Јелена Сергејевна “ играју  се на сценама у целом свету, а у  Европи  у свим земљама изузев у Данској. На репертоару је многих позоришних трупа у Републици Кореји,  у Кини је објављена као посебна књига .Представе по овој драми стално су се настаниле на репертоарима позоришта у САД, Канади, Бразилу и многим јужноамеричким земљама . По њеним  мотивима   снимљена су и три филма :у Русији , Пољској и Француској.У Србији је била веома популрана деведесетих година и играна је у професионалнним попзориштима од Суботице до  Ниша, па је чак Министарство просвете  официјелно препоручило за ђаке основних и средњих школа.
 
Најсензационалније, најскандалозније, најпопуларније позоришно остварење епохе перестројке

Драму су оценили као најсензационалније,  најскандалозније и најпопуларније позоришно остварење епохе перестројке.То је било у то доба врло савремено , актуелно дело , које је фиксирало прецизан  и оштар социолошки рез друштва, његово социјално раслојавање и распадање са острашћеним противуречностима.
Али ако би се њене вредности ограничиле само на то, на фокусирање значајног, али ипак пролазног тренутка у једном, нама ипак далеком друштву ( совјетском), кад би била лишена унивезалних и трајних врендости и порука ,она би остала у прошлости заједно са ставрношћу коју  приказује.
И тако, “Драга Јелена Сергејвена “ нађе се и на репертоару Словачког позоришта ВХВ у Старој Пазови
Али није тако.  У што смо се уверили  гледајући премиејру ове драме у Старој Пазови на сцени Словачког позоришта ВХВ.

И тако се „Драга Јелена Сергејевна „ нађе и на репертоару Словачког позоришта ВХВ из Старе Пазове  у сезони 2102/13  ( у копродукцији  са  СКУД“Херој Јанко Чмелик“)  у режији Ањичке Балаж, а у преводу ( не наводи се да је с руског, па је вероватно са србског језика)  Маје Шипицки и Власте Икер.

Представа се  игра са насловом „Драга наша професорка „ са Аном Канаш,редитељкином мајком, у насловној улози Порфесорке .Ањичка је иначе и сама  професорка( физичког васпиатња ) у ОШ“Чмелик“, а њена мајка,главна глумица у представи, је радница у ПУ“Полетарц“.

На позорници је не прелуксузно    намештен стан , ( сценографија :колективана, техника СКУД”Чмелик”) обитивалиште скромне средњошколске  професроке математике , 40. годишње , неудате ,Јелене Сергејевне , који дели са својом мајком, у време дешавања радње пацијенткињом локалне болнице.Јелена Сергејевна ( Ана Канаш )  није лепа,  богата  још мање,а не би се могло рећи  ни да побуђује неко нарочито  уважавање  својих ученика, али она ипак има у себи нешто велико и важно по сопственом схватању-велике моралне вредности.Можда баш због тога она упорно не примећује своју елементарну беду, своју усамљеност, своју несрећу.

Незвани гости, професоркини  ђаци, Данајци ,који поклоне донесоше

И ево једном к њој у посету  неочекивани гости –њени ученици  X б разреда:Љаља,Паша, Волођа  и  Вића,”у име и по налогу “ целог одељења дошли су да својој професорки математике честитају рођендан.Цвеће, топле речи, прегршт вредних поклона,дирнули су Јелену Сергејевну до дубине душе.Није могла ни претпостравити да је садашњи њени  матуранти толико цене и поштују.На брзу руку се поставља сто,а на њему цвеће, шампањац,држе се  здравице које прелазе у поздравне говоре у част слављенице, музика, игра,свечана атмосфера, изрази дубоке захвалности и обичан дан испуњен свакодневним бригама је претворен у праву светковину.
Изгледало је да  сви  гости подједнако уживају  са својом домаћицом :
Љаља ( Маја Домоњи ) , девојка која расуђује као нека мудра, искусна жена; њен дечко Паша ( Михаљ  Топољски ) , слепо одан својој девојци ;Волођа( Милан Варењи )  који се спрема да буде лидер, интелектуалац и његова девојка Вића ( Власта Икер ), наследна алкохоличарка.

Посета са задњом , подлом намером

Али разочарање Јелене Сергејвне било је исто тако безмерно као мало пре подарена јој радост, кад је схватила да   ђаци нису дошли тек онако да посете омиљену професорку која се налази у тешкој животној ситуацији пошто јој је мајка са којом жви у истом стану тешко болесна и хоспитализована,него да се с њом изругују , да је подвргну комедији .Ради се о томе што до краја школске године није још остало много времена ,а са оценама “посетиоци” не стоје баш најбоље:Паши је потребна петица , иначе он ризикује да га позову у војску, и уопште сви ће они  да упишу хуманситичке факултете па тако  им будућност зависи од Јелене Срегејевне која треба да им да кључ од сефа  у зборници  како би исправили оцене   у својим задацима. Како би је приволео да им  да кјлуч од сефа, Волођа, “златни дечко”, будући дипломата, обећао је својој професорки да ће јој ,активирајући високе везе свог оца ,сместити мајку у специјану болницу код славног доктора ,на чему му је она потресена овим племенитим гестом и бригом ,захвална до неба.

Међутим,њено одушевљење је наједном ишчезло и претворило се у огорчење кад је сазнала да у основи овог предлога лежи циничност и бестидност ђачке групе која  тражи кључ од сефа као проитвуслугу за своје “племеито дело” по Волођиној замисли.

Јелена Сергејевна енергично наређује   да  сви ученици хитно напусте њен стан обечавши им да сутра у школи ником неће рећи за ову посету.Ученике је овај предлоге њихове “драге “ професорке само још више развеселио.Будући чврсто уверени у то да циљ оправдава средства,ученичка четворка  и даље  прибегава претњама  и уценама  само да се некако  домогне кључа од сефа.

Сваки ученик има своје мотиве и оправдања за овакво поступање

У оправдавању својих срамних  поступака сваки од њих  наводи своје мотиве.Тако Љаља жели да “живи, а не да преживљава” као њена мајка билиотекарка;Пашка има за циљ да заузме позцију која му по неком закону припада, а ако не буде имао одговарјуће оцене , могао би му тај положај неко узети испред носа; код Виће је  то акомодација, а код Волође-самопотврђивање.

Пошто их је све саслушала ,Јелену Сергејевну обузимају “ужаса пламови “:она једноставно није могла да поверује да нико од деце нема ниједно осећање   које се може  срести   код сваког нормалног човека:милосрђа, добртоте,некористољубља, савести, части.

Код Волође , који је навикао да увек добије оно што тражи, непколебљвост прфесорке и нескривени презир према њиховом захтеву да им да кључ од сефа  ,изазива бес и огорчење.Видећи да убеђување и вербалне претње и уцене не помажу, он прибегава обијању стана  и насиљу.Под  његовом контролом у потрази за кључем од сефа   врше претерс Јелене Сергејевне и сурову   преметачину по њеном стану.Заигравши се, тинејџеи  не схватају какво ужасно понижење и колико дубоки бол  својим  бездушним поступцима причињавају  човеку, својој професорки.

Огрезли у подлост и бестидност напуштају стан у расвит зоре
Већ свањива, а  огрезли у подлост , бестидност и издају , гости напуштају стан без ичега.Кључ за којим су толико упорно  трагали , пренебрегавајући достојанство и част, остављен је да лежи бачен испод стола.Његова цена била је живот једног човека.

Борба карактера на сцени

На сцени  је дуже од једног сата вођена  борба карактера , добра и зла:покољење шездесетих у лику сиромашне професорке и младих људи осмадесетих које је нагризао утицај ”трулог “ Запада у време перестројке.  Добро оличава профеосрака, а зло-,нажост ,сви ђаци-посетиоци.

И тако неколико младих људи “јунака новог  доба” , неостељивих, бездушних, сурових, равнодушних   до презира,  у затвореном, тескобном простору ,водили су психолошку борбу са елемнтима физичког насиља против једне  крхке,наивне и несрећне жене.
Наслућују неизбежни долазак “покољења вукова “

У старопзаовачкој представи “Драга наша професрка “ редитељка Ањичка Балаж  нам представља  “ђачко  друштванце “ као  (за своје године) образоване ,развијене, истина , неко мање , неко више,али у сваком случајуи не би се могло рећи да  су глупи.И  , изгледа, перспективно, друштавнце, које  намерава да повелики рачун испоручи животу… И већ тренирају свој први корак, пред очима публике, наслућујући неизбежни долазак”покољења вукова “.Чак никаве сумње  нема међу члановима “експедиције” коју предводи циник-дипломата Волођа  да упарво тако , и никако дургачије ,они треба да решавају проблеме.Страшно ? Одиста, страшно.

Али за њих то није страшно.И  кад их професорка пита зашто се они ничега не боје,јер ће сутра о њиховим поступцима сви знати, и да ће ићи на суд,на ученике то не делује. Они су уверени да ће се све завршити како треба.

Дајући насловну улогу својој мајци, глумици амтеру, редитељка, такође аматерка , Ањичка Балаж , је постигла такву сценску уверљивост да су   се након представе многе гледатељке  доживљавајући поистовећеност са ликом професорке , упитале како би оне саме реаговале да  су биле у позицији Јелене Сергејевне.? Како би се осећале и шта би одгвориле кад јој ученица у њеном стану приликом помена моралне дилеме у лице каже:”А живот јер подла  мизерија.Да, ја хоћу да живим лепо, хоћу скупо да се облачим. Ако нећу ја, а ко ће други.?Свесна сам да лепо излгедам. И нека моја мајка ради и по три посла ако треба, само да ја имам пара да купим скупоцене хаљине!”

И сви  из њеног друштва размишљају  у истим категоријама.

И шта да ради тада њихова прфесорка? Шта да им каже у таквом разговору ? Да  им  наводи  сентенце о моралном ,вечном,разумном , добром?

Све је било узлауд кад њеним посетиоци већ имају масу других  примера пред очима.

Деловати грубошћу, цинизмом притисцима,уценама на слабе тачке,то је ,видели смо у представи, својстевено било којем узрасту. Па и младом, нажалост.

Пет лица, пет трагедија

На сцени смо видели  пет лица која су не само нашла свог писца, него и редитеља, даровту Ањичку Балаж. Пет ликова, пет  индивидиализованих трагедија. Свака улога је карактерна.Ана Канаш као   “драга професорка “ делеовала је као добра и племенита,принципијелна, снажна духом,али сувише мека и попустљива, прикљештена ,сридљива, бојажљива,потресена , али и помало смешна , обична, права учитељица  која постаје жртва свог превеликог поверења у своје ученике.Михаљ Топољски као Волођа убедљиво је одиграо лик младог “надувенка “ који је срастао са својом представом о потомку и наследнику  интелектуалне породице , Власта Икер је  је сценски оправдала лик Виће , коју  су вршнајци из разреда већ  одбацили  као  “секундарну друштвениу сировину “, Маја Домоњи се како Љаља “поштено измашатала “ о слатком животу.

Шта друго да урадимо него да парафразирамо древену хеленску изреку :”Не веруј Данајцима ни кад  дарове доносе”, као што смо учинили  у наслову овог осврта.

Снажан утисак на публику

Представа је оставила снажан итисак на публику  потврдивши да Ањичка Балаж није случајно прогалашена за набољег редитеља ( заједно са својим сарадницима Андрејом Дворњицки и Љиубишом Самендићем )  на Фестивалу дечјих словачкиих сцена  “3XЂ” у јесен прошле године победивши у свим  категоријама својим дечјим  мјузиклом  “Прича за лаку ноћ”,  разиграном и маштовитом инсценацијом Андересенове бајке  са живописном сценом и колоритним костимима ,   а пре свега са надахунтим  младим извбођачима из ОШ”Чмелик”.

Заначајн репертоарски догађај  и  извођачки успех

Са репетоарског становишта  поставка једне озбиље драме као што је “Драга   Јелена Сергејевна” Људмиле Разумвске која је у последњој деценија прошлг века потресла  позоришне сцене у целом свету и изавала друштвене турбуленцију  у  једној ипмерији на заласку  (совјетској )  ,је значајан  догађај у позоришном животу Старе Пазове.

Ањичка Балаж је сценском реализацијом  ове драме скренула пажњу на себе као театарског ствараоца   која ће са талентованим и маштовитим редиетељем позоришта покрета Мирославом Кожиком и његовим сарадником  ,композитором Мирославом Бакоом, обогатит позоришни  живот  Војводине  новим креативним  достигнућима.