Весници „Европског пролећа“?

У јавност земаља уједињене Европе прецурела су два документа посвећена проблемима економске политике. Европски комесар за економију и финансије Оли Рен представио је анализу економске коњуктуре у 13 држава ЕУ. Исти дан Међународна организација рада је објавила реферат о стању берзе рада у ЕУ. Теме оба истраживања нису нове. Занимљиви су закључци до који долази аутор датих докумената.

Европски комесар Оли Рен затражио је од Шпаније и Словеније хитну корекцију курса њихове економске политике. У тој политици, према подацима Реновог реферата, постоје битни недостаци. Комесар је одбацио оптимистичке проногзе за опоравак економије до краја 2014. године које је дао шански министар Луис де Гиндос.

Реформе које се спроводе у Шпанији Оли Рен је назвао непотпуним, уз то њихов темпо је успорен. Шта више, влада мења извештаје како би улепшала статистику. У пракси ситуација у земљи постаје све драматичнија. Буџетски дефицит премашује горњу границу утврђену у ЕУ. Ниво незапослености је већ достигао 26%, а међу омладином 56%. Европска комисија је затражила од Мадрида да предузме хитне мере за отварање нових радних места и осигурање услова за економски раст. У контексту позива који су се раније прилично гласно чули и односили се на пооштравање режима штедње, актуални прилаз Брисела тражењу путева изласка из кризе делује врло индикативно.

У датом случају став Брисела и економских аналитичара исте те Шпаније у суштини се подударају. У реферату Међународне организације рада, састављеном под руководством шпанског проефесора економије Мигела Анхела Мала, подвлачи се да због високог нивоа незапослености у низу европских земаља могућ је талас социјалне напетости. Ако ниво незапослености у неким земљама ЕУ остане исто тако висок као сада, ако сиримашних буде све више, а социјална заштита се погорша, опасност од социјалних нереда ће се увећати.

Позив да се предузму хитне мере за осигурање запослености становништва и стварање услова за економски раст обратили су се владама Европе и учесници Европске регионалне конференције МОТ, одржане ових дана у Ослу. На форуму су се чуле само узнемиравајуће цифре. Тако тренутно 26,3 милиона становника Европе нема посла. То је за 10 милиона више него 2008. године. Тенденција погрошавања ситуације на тржиштима рада фиксирана је у 22 земље ЕУ. Ниво запослености становништва остаје изнад нивоа запослености пре кризе само у 5 земаља ЕУ – Аустрији, Немачкој, Мађарској, Луксембургу и на Малти. Међу омладином без посла је сваки четврти. Повода за узнемирненост (између осталог и због могућности социјалног бунта) код европских политичара и експерата је много. Мишљење шефа сектора за интеграције Института за међународну економију и односе Сергеја Уткина.

- Мислим да бунтове ипак не треба очекивати. Али, наравно, постоји узмемиреност. Истина, не зависи све од власти било ког нивоа. Напредак се може у извесној мери стимулисати, али никако се не може осигурати административно. У многим случајевима једнсотавно је потребно време да се економија врати у нормалу.

Они који бране итересе радника, као што је посланик немачке партије Леви у европском парламенту Томас Хендел, залажу се против неолибералног курса у економији.

Како је приметио ових дана немачки лист Cicero, у Европи су неки почели да говоре већ о могућности «европског пролећа». Политичког. Весници заиста постоје. Али ипак је боље да пролеће остаје само у природи.

Олег Севергин,