Ој, крвави Вучји доле, одавно те Срби воле

НИКШИЋ - У спомен Вучедолске битке а за покој душа црногорских и херцеговачких јунака јуче је митрополит црногорско-приморски Амфилохије са епископима захумско-херцеговачким Григоријем, будимљанско- никшићким Јоаникијем и Атанасијем, захумско-херцеговачким умировљеним на Вучјем долу, служио Свету архијерејску литургију. Истовремено су освештани и темељи цркве Светог Свештеномученика Атиногена, а свенародном сабору на овом кршевитом и гласитом дијелу никшићке општине, гдје се прије 132. године одиграла једна од највећих битака у црногорској историји, окупило се неколико хиљада Никшићана, Подгоричана, грађана других црногорских општина, као и Херцеговаца.
- Благо онима који живе у дому Господњем и чија је снага у сили његовој, а у срцу путеви његови. Од данас ово мјесто постаје праг Господњи и благо онима који живе на прагу његовом. Јер боље је живјети и умирати на прагу Господњем него ли у дворовима безбожника и на праговима дворова безбожника. Њихови дворови и њихови прагови заједно са њима долазе и пролазе, њихова моћ и сила претвара се у паучину. Само они који живе на прагу Господњем они задобијају у својој снази силу Божију, а када се у њиховом срцу упишу путеви Господњи онда их они воде у живот вјечни и непролазни. Њихова дјела остају стамена, запамћена, непоколебљива, памћена покољењима, али записана што је много важније у књигу вјечнога Божјег живота. Положивши камен темељац овоме светоме Храму, на овом мјесту које је обагрено крвљу витезова који су овдје бранећи и стварајући вјеру православну и отаџбину своју, на данашњи дан 1876. витешки се суочили и сукобили са злом и са носиоцима зла овога свијета, са тиранима онога времена, показало се да Бог није у сили земаљској и људској, да није снага у коњима и коњици већ у имену Господа Бога и онима који за свој завјет и пут бирају пут Божији. Пут правде и истине Божје. Њихов спомен остаје вјечан. Тако је и спомен изгинулих на Вучјем долу који су витешки бранили и одбранили своју вјеру, образ и оточаство на челу са краљем и господарем ондашњим књазом Николом Првим Петровићем који је заједно са сердаром Јолом Пилетићем, витезом Пеком Павловићем, Петром Вукотиће, Лазаром Сочицом, Ђоком Поповићем, Луком Филиповим, Вајом Бошковићем и са другим витезовима који су овдје на овом мјесту пројавили не своју, већ Божију силу. У односу на моћну турску војску они су били шака ратника и витезова, чије мишице је освештала снага Божија и поразила турску моћну војску. Преко 4.000 Турака овдје је оставило своје кости, а седамдесетак Црногораца и Ерцеговаца су овдје запечатили своју вјерност правди Божијој, оточанству своме на Вучјем долу. Овдје су славом овјенчана имена ових кнезова, војвода и сердара, и зато ми и подижемо овај Св. Храм, који је прије њих на толико вјекова своју вјерност имену божјем и правди божјој посвједочио својом мученичком крвљу – казао је у својој бесједи митрополит црногорско - приморски Амфилохије.
У име Организационог одбора за изградњу Храма вјернике је поздравио Неђо Комненић, предсједник који је након подсјећања на историјске тренутке из тог времена нагласио да је обавеза свих да утемељени Храм граде и изграде и да ће на тај начин испунити своју свету обавезу према својим прецима.
- Ту обавезу носимо пуне 132 године. Вучедолска битка је задња битка која је нашом слогом и јединством извојевана. Касније постадоше државе и настадоше прегањања око преимућства, власти и позиција. Ако Бог да надамо се да ће данас утемељени храм окупити лутајуће душе наших витешких предака и исте усмјери пут рајскога насеља гдје им и јесте мјесто. Нека свевишњи Бог са нас скине усуд и умјети нас путем слоге и јединства – казао је, између осталог, Комненић.
Саборовање је настављено уз пригодан културно-умјетнички програм и богату трпезу.

Подршка Невесињаца и Морачана

Миливоје Шиповац каже да је из Невесиња на Вучји до аутобусом из Невесиња допутовало њих педесетак.
- Окупили смо се на овом светом мјесту да црногорском народу покажемо да смо још увијек нараздвојени. Као и далеке 1876. године када су се наши преци борили за слободу ми данас у славу њима обилазимо то подручје, с поносом их се сјећајући – казао је Шиповац.
Бранко Крковић, из Мораче, каже да је у Вучедолској бици из његовог племена учествовао батаљон војске, те да је на мјесту гдје се гради црква Милош Драговић посјекао осам Турака на једном мјесту.
- Када је књаз Никола дијелио одликовања, једно је припало Глигору Мучалици који је такође побио осам Турака на различитим мјестима. То одликовање је докопао Драговић и казао ово припада мени, а Глигору дај друго, што је књаз и учинио. Надам се да ће надвладати људски разум, да људи који не мисле својом главом и желе да разбрате оно што је братски људски, народ који је говорио једним језиком, имао исте обичаје, вјеру, надам се да ће остати једно и заједно – казао је Драговић.