Разговор Горана Киковића,главног и одговорног уредника ''Глас Холмије'' са Вељком Рачићем, предсједником Центра за развој и унапређење пријатељства Црне Горе и Србије из Подгорице.
Вељко Рачић,рођен 9.9.1981. године у Подгорици,од оца Вула и мајке Јованке,рођене Ћулафић.
Основну и средњу школу завршио у родном граду,Спортски менаџмент у Београду,након чега је уписао венредно социологију на приватном униврзитету такође у Београду .Ожењен ,са супругом Маријом има сина Рада и кћерку Анастасију.
Осим друштвеног ангажмана у организацији ,,Клуб Црне Горе и Србије,, ,члан је и мреже ''НЕ У РАТ-НЕ У НАТО'',сарадник неких писаних медија у Црној Гори,бави се координацијом пословних активности у једној приватној фирми у Подгорици.Као и сваки прави Васојевић по националном опредјељењу је Србин-светосавац,слави крсну славу Архангела Михаила.
Радо се одазвао да говори за ''Глас Холмије'' и да нас упозна нешто више о раду Центра за развој и унапређење пријатељства Црне Горе и Србије из Подгорице, држећи се гесла:'' Црна Гора нема и не може имати никог ближег од Србије!''
КИКОВИЋ: Како ради и дјелује Центар за развој и унапређење пријатељства Црне Горе и Србије, односно Клуб Црне Горе и Србије чије је сједиште у Подгорици?
РАЧИЋ: Центар ради као НВО и не профитна организација, чији су извори финансирања углавном од стране донатора, људи добре воље који су у нашем дјеловњу препознали племениту мисију. од државе Црне Горе до сада нијесмо добили ни један евро, такође у самом почетку имали смо помоћ Митрополије Црногорско-приморске уз благослов митрополита Амфилохија, који је и благословио наш рад. Окупљамо 30-ак сталних и повремених чланова и активиста, који већи дио активности обављају волонтерски.
КИКОВИЋ: Како гледате на односе Србије и Црне Горе некад и данас?
РАЧИЋ: Односи Црне Горе и Србије као што смо, вјерујем, сви свјесни нису тренутно на највишем нивоу, разлога је свакако више и углавном су они политичке природе. Имајући у виду да су двије државе у неком претходном периоду биле у разним врстама заједничких аранжмана, заједница, увијек су некако биле упућене једна на другу, такође и све оне историјске, вјерске, културне, породичне везе су томе доприносиле. Данас су то, овако административно гледано, двије потпуно независне државе, међутим то аутоматски и не значи да су изгубиле сваки вид заједничке прошлости, идентитета и сл. Чак напротив, ми у Центру сматрамо да свакако постоји простор за учвршћивања свеукупних односа у више области посебно економије (која је и најизраженија, јер се тиче директно живота и рада грађана), такође културе, спорта, ја сам један од оних који сматра да Црна Гора нема и не може имати никог ближег од Србије!
Свјесни смо да је последњих неколико година, па можда и деценија овдје стваран један рекао бих вјештачки антисрбски амбијент, спиновањем разних медија који су били упрегнути у нови идеолошко-политички пројекат ''отуђивања'' Црне Горе од свега оног што је била и што ју је красило у претходном дугом периоду, отуда и настанак нових,,цркава”,језика, итд. Али и поред свега падају ми на ум оне Његошеве ријечи ,,И над овом грдном мјешавином, опет умна сила торжествује,,!
КИКОВИЋ:Који су планови за будуће дјеловање вашег Центра?
РАЧИЋ:Наши планови су прије свега везани за промоцију свега оног доброг и честитог што иде у корист Црне Горе и Србији, такође заинтересовани смо и за свеукупно помирење у самој Црној Гори, која је вишеструко и вишеслојно подијељена по разним основима. Наравно баштинећи све оне темељне вриједности, којима се некада дичила Црна Гора, која је постојбина св.Саве и Симеона, славних Петровића. Разним акцијама и пројектима желимо и да на неки начин мало скренемо пажњу са ове свеопште ЕУ еуфорије, чланови смо мреже НВО ''НЕ У РАТ- НЕ У НАТО'', једном ријечју радићемо на враћању, ако могу тако рећи, народног памћења, јер сви ови мас-медији и други системи манипулације чини ми се замагљују слику о томе ко смо и шта смо, и ко су нам били преци. И тако, обзиром да се више не исплати водити било какве ратове са оружјем, сматрамо да је култура нешто што без икакве сумње најлакше допире до сваког човјека и најбољи је ''освајач'' , дакле промоција српске културе прије свега...
На пријему код владике Амфилохија, слијева на десно: секретар Центра Владимир Недадић, архиепископ цетињски, митрополит Црногорско-приморски, зетско-брдски и скендеријски и егзарх свештеног трона пећког Амфилохије и Вељко Рачић, предсједник Центра.
КИКОВИЋ: Које су Ваше поруке читаоцима ,,Глас Холмије”?
РАЧИЋ: Порука свим читаоцима Вашег листа, који су углавном управо они који припадају Васовом племену или имају неку везу са њим да чувају своје поријекло, да не заборављају коријене, јер у овом новом потрошачко-хедонистичко-информатичком времену период и од 20 година је велики да се ''избришу'' из памћења неке информације које се тичу бића, идентитета итд. Наравно, и да не заборавим да се држе своје православне вјере и цркве светосавске која нас је одржала и кроз много тежа времена и која је остала стуб и свјетиљка овоме народу кроз вјекове и тако ће бити да краја свијета и вијека.
КИКОВИЋ:Какво је Ваше мишљење о нашем часопису ''Глас Холмије'' ?
РАЧИЋ: Имајући у виду да сам се јако обрадовао кад сам чуо да је почео излазити ваш и наш лист, морам признати да ми је врло брзо прирастао за срце , јер осим што углавном пише о највећем србском племену, има и одређену рекао бих едукативну улогу, што би рекао наш свети патријарх Павле ,,...Ко има уши нека чује, а ко има очи нека види,, , и заиста јако пуно нових информација и података сам пронашао у њему , а што ме је било можда стид као Васојевића да нисам знао раније. Моји коријени су из Васојевића, тачније прадјед, дјед и отац су из Шекулара, а ранији преци су се доселили из Слатине код Андријевице, тако да ме уистину радује сваки добар глас ''стожера рашке земље и китне јој перјанице''