Барнео – рад почео

На Арктику је почела да ради база Руског географског друштва на санти леда, ношене струјом – Барнео. Данашња сезона ће за њу постати не само научна, већ и дипломатска. На базу ће доћи амбасадори земаља Арктичког савета из Данске, Исланда, Канаде, Норвешке, Русије, САД, Финске и Шведске да би размотрили питања сарадње у најсевернијем региону света.

Сваке године, практично читавог априла, једна од санти леда Северног Леденог мора се претвара у мини-хотел – логор Барнео, главни научни и туристички центар Арктика. Ту има све, што је неопходно за пуновредан живот: мање куће, заправо монтирани модули са грејањем, места за одмор – такозвани бродски салони. Грејање се врши помоћу топлотних топова, струју израђују дизел-генератори. У граду на санти леда има и аеродром, који прима редовне летове АН-74. На њему се базирају и два хеликоптера Ми-8, који лете на Северни пол, удаљен 100 километара од логора, као и према местима, где се врше научна мерења. Нема само радње. Намирнице се доносе авионима, гориво се спушта са падобраном из авиона Иљушин-76.

Одавде, из тог покретног логора. обично иду на Северни пол практично све руске експедиције и један део страних. – прича Вјчеслав Павленко, директор центра истраживања Арктика.

- У арктичким земљама такво искуство истраживања Арктика не постоји, мислим на санте леда, ношене струјом. То је иначе интересантно искуство директног учешћа, директних истраживања. Такав је рад важан и користан. Наша је земља предлагала земљама-партнерима да учествују у том проекту, али за сада нисмо добили одговор. Можда ће после посете Барнеоу они ће доћи на ту идеју. Сви смо заинтересовани за интеграцију истраживања у проучавању Арктика.

Данас према Арктику постоји не само научно интересовање. Тај регион је огромно складиште енергената. Само на руском епиконтиненталном појасу се налази једно 100 милијарди тона. Зато је акутно питање не само вађења, већ и осигурања техногенско-еколошке безбедности на епиконтиненталним појасевима. Та ће тема бити централна приликом посете од стране амбасадора земаља Арктичког савета Барнеоу, - каже Матвеј Чупров, иницијатор основања покрета за подршку хладноће и организације Центар арктичких иницијатива.

- Све, што је повезано с радом за спречавање копнених катастрофа, организацијом рада спасилачких служби у арктичком простору, биће размотрено на Барнеоу. То је добра руска иницијатива - да се сви окупе на Северном полу. Зашто овде? То је једино место, са којег је све јасно и разумљиво, и то оно није на територији која припада некој држави. Било би добро да би и даље Арктички савет одржавао седнице на Северном полу.

Не смемо да заборавимо на још један део Арктика, главни део – људи, наставља Чупров. Данас на обали дуж Леденог мора живи више од 2 милиона људи. Уствари су они чувари Арктика. Да није аутохтоних народа, та би се територија претворила у полигони ндустријског освајања, исцпљености ресурса. Они омогућују очување Арктика за читаво човечанство. Арктички савет мора да да мисли на њих, - каже Матвеј Чупров.