Узнемирени снови самураја

На разговорима у Москви, премијер Јапана више неће представљати државу, какву је свет навикао да доживљава - као млађег партнера САД. Чврсто, али полако, Токио пробија сопствени пут у светској политици.

Шеф јапанске владе ће доћи у званичну посету Русији 28. априла и покушати, према његовим речима, дати нови подстицај билатералним односима. Око Јапана је створена врло интересантна спољно-политичка ситуација. С једне стране, земља има трећу по снази привреду и једна је од неспорних лидера у области технологије у свету. У исто време, све већи утицај Кине и погоршање кризе на Корејском полуострву, приморавају Јапан да се ослони на војну и политичку подршку Сједињених Држава. Али, да ли још увек у Токију желе очување статуса-кво?

У Сједињеним Америчким Државама све чешће постављају ово питање. И долазе до умирујућег закључка: Јапан ће пратити исти курс - док не ослаби моћ САД да обуздавају раст спољних претњи Јапану, објавио је утицајни амерички часопис Foreign Affairs.

У међувремену, постаје све очигледније да Јапан већ дуго сумња у Америку, сматра члан Стручног савета комитета Државне думе задуженом за безбедност, професор Алексеј Плотников. Токио је свестан да Вашингтон за рачун Јапана неће активно узети учешћа у, на пример, његовом територијалном спору са Кином око острва Ђаоју / Сенкаку. Поред тога, скоро сваки Јапанац зна да је његова земља некада била царство. Сећање на пораз у Другом светском рату је у последњих пола века отишао дубоко у свест Јапанаца, али га они још увек памте. И данас Јапан предузима активне кораке у правцу томе да барем привидно буде суверена држава, изјавио је Алексеј Плотников "Гласу Русије":

- Мислим, пре свега, на америчке војне базе, које се налазе у Јапану. Јапан предузима кораке, пажљиве, мирне и споре, у правцу елиминације те зависности. Између осталог, ради се на трансформацији снага самоодбране у регуларну војску. Није тако давно било основано Министарство одбране и нису тако давно враћени историјски војни чинови, који су у Јапану после Другог светског рата замењени неким китњастим називима официрских чинова, као што су "високи официр Војске прве класе", која је једнака пуковнику, и други.

У 2007, када је лидер јапанских либерално-демократа Абе по први пут стао на челу јапанске владе, Канцеларија за националну одбрану је добила статус министарства. У говорима председника су се чуле речи о оживљавању војнох духа нације. Дошло је време извести војне снаге из "сна" послератног режима, рекао је Абе. Важно је напоменути да су се јапанске снаге самоодбране пробудиле још раније: 1991, оне су учествовале у операцији "Пустињска Олуја".

Размишљања о самосталном путу Јапана и његовом месту у свету, нису почела данас, доласком на чело новог кабинета, Шинзоа Абе, сматра водећи истраживач Института за Далеко-источне студије Виктор Пављатенко. Идеја о повратку независној политици појавила се у стручној јавности у другој половини 20. века. Данас, ове идеје су ојачане сумњама политичког естаблишмента у чврстину америчких намера да брани Јапан у случају опасности:

- Није случајно да је 2010, претходна влада демократа, одредила нове путеве развоја у области одбране. Ту се ради о динамичној одбрани. Динамична одбрана - то је таква одбрана, која би одвратила потенцијалне непријатеље од брзоплетих корака у правцу Јапана. Ова активна одбрана захтева, наравно, и модернизацију, ново наоружање, додатне трошкове и тако даље.

Тренутни устав, усвојен после Другог светског рата под утицајем САД, Јапан снажно ограничава у области војне индустрије. У ствари, Јапанци не могу имати оружане снаге способне за обављање било каквих офанзивних операција. Према америчко-јапанском Уговору о безбедности из 1951, главну бригу за заштиту Јапана су преузеле САД. Али, имајући у виду горе наведене разлоге, статус-кво Јапанце више не задовољава. Мада они не оглашавају модернизацију својих одбрамбених снага, они је нарочито и не покушавају сакрити. А ако, по мишљењу стручњака, влада Абе остане на власти дуже од претходних, управо ће овај кабинет размотрити устав. Прво ће оружане снаге добити име оружане снаге, а онда ће земља овладати извозом оружја и самостално градити свој одбрани потенцијал.

Никита Сорокин,