ЉУБИМОВ И ТЕАТР НА ТАГАНКИ: ПЕТ ВЕЛИКИХ СКАНДАЛА

Скандал први
Театр на Таганки  није могао  постати  право „острво слободе „, како је називан у иностранмим позоришним круговима,а да у свом тиму Љубимов није имао  исто такве слободумне  сараднике   какав је и сам био.

Један од њих, после Љубимова и  најславнији, био је Владимир  Семјонович Висоцки ( 1938-1980),који је у том позоришту радио  од оснивања до своје смрти.Упрво после смрти Висоцког, легендарног  свестраног уметника, глумца, песника и кантаутора,ситуација у Тетару на Таганки се загрејала до усијања.Совјетески чиновници нису   давали дозволу  за гостовање трупе у иностранству , игнорисали су признаља која  су режије Љубимова добијале на Западу. Осим тога , забраљена је и представа посвећена успомени на Високог као и још неколико режисјких остварења Љубимова.

Уби га  прејака реч
Године 1984. Љубимов је дао сувише  смео интревју допсинику Тајмаса  ( Тхе Тimes)  у којему је критиокповао однос совјетске  власти  према култури чиме је изазвао гнев чиновника . Показало се да ће то имати несагледиве последице по режисера :Љубимову је одузето совјетско држављанство и смељен је са места уметничког директора Таганке, након чега ће следеће четити године провести у прогонству у иностарнству.

 Скандал други: свађа с министром културе СССР-а
Следеће  чтири године живота Јрија Љубимова, проведене ван земње,  никако се не би могле назвати  узалудним трошењем великог талента.Запад је са задовољством прихватио редитеља , па је  за време изганаства успео да ради у највећим европским театрима:лондонском Ковент-гардену, миланској Ла-Скали и париској Гранд-Опери.

Враћање Љубимова у Сопвјетски Савез било је пртопраћено славопојкама о његовом таленту и заслугама за национао позориште: враћено му је држављанство, поново је потсављен на функцију уметничког директора Таганке , па му је чак било одобрено да постави забрањене представе међу којима и ону у част Висоцког.

Дао отказ  глумцу Николају Губенку, будућем министру културе
Али нови конфликти се никако нису могли обуздати-већ 1992. г.Љубмнов даје отказ глумцу Николају Губенку, који ће касније постати ништа мање него последњи министар културе СССР-а, што је изазвало вишемесчене свађе унутар трупе.Сам глумац-министар Губенко је узрок сукоба видео у тајном покушају Љубимова да приватизује Тетар на Таганки  што је требало да се учини  далеко од очију анасамбла .Било како било, тек те, (1992.) године Губенко  са још неколико глумаца напушта Таганку. Касније они формитарју „Удружење глумаца Таганке „.

Скандал трећи : рат с бирократијом
Тек што су биле прошле  деведсете, назване године    застоја,уследили су нови конфликти и скандали:Љубимов се најпре посвађао са Министартзвом културе, а одмах затим објавио је рат и целом глумачком ансамблу на Таганки.

У новембру 2010.  приликом доделе „Звезде Тетрала „ ,славни позоришни режисер је обелоданио  своју намеру да  се повуче с места уметничког  директора Таганке.

-Према позориштима се тако не може односити.Ја сам у Думи рекао да се  нама на тај неодговоран начин не може управљати.Не могу пристати да пишем властима  о томе   колико ми је потртебно ескера и фарбе.То је поптуни законски идиотизам“, огорчен је редитељ према градској бирокртатији  .По његовом признању баш та бирократија  департмента за културу града Моксве тражи му „да потписује и по 300  папира дневно“ и да детаљно исписује и доиказује  „колико је шта  све  свакодневно потребно позоришту.“

Тада су престоничке власти замолиле Љубимова да остане на фунцкији , а заменица градоначелника Москве за социјалну политику Људмила Швецова  , је чак, „ничим изазвана „ обећала главном режисру да ће Театар на Таганки добити аутонмни статус културне инститиуције.

Скандал четврти:одлазак из позоришта
Ситуација у позоришту се након свега овога ништа није променила.

Последња  кап уља на ватру између режисера и трупе планула је за време гостовања у Прагу. Пре почетка  пробе Брехтове драме „Добри човек из Сечуна“ на коју су као редитељску радионицу били позвани предавачи  и студенти позоришних академија из целе Чешке Републике,анасамбл Таганке је одбио да игра тражећи испалту деневница. Тај захтев им је испуњен, дневнице су им исплаћене .

Режисерова супруга ,Каталин Љубимова,се овако сећа   те сканддалозне  прашке пробе и чешких глумачких дневница:

„Затим је Јуриј Петрович одржао ту „крваву „ пробу након чијег је звршетка изјавио ... да више са  овим ансамблом радити неће.

 Своју коначниу, и како се показало, неопозиву, одлуку  да напушта Театр на Тагнки, прославњени редитељ је обелоданио 25. јуна 2011.г., одмах након повратка са  гостовања у Чешкој.

Скандал пети, најновији „Тражим извињење“
Последљњи конфликт Љубимова са анасблом Театра на Таганки, нјскоријег је времена. Дана 10. марта он је написао писмо Московком департменту кутуре у којем изражава своју забринутост што се његове ауторске  представе играју без његовог присуства  и сагласноти.Руководилац  престоничког депатрмента културе, Сергеј Капков , је најавио да ће  овај проблем размотрити заједно са Љубимовим 29.марта.

У међувремену доалзи до наглог обрта:глумци ( или боље рећи , неколико њих ) са Таганке обратили су се Љубимову молбом да понови преузме риуковођење њиховом трупом изражавајући истовремно наду да ће Капков успети да наговри маерста да се врати „позоришном дому своме, на Таганку“, ( што му иначе не би било први пут ).

Одгвор револтираног редотеља није никог изненадио:био је толико пун конфлкиктних каписли да се чекао само моменат да кресну. И креснуле су: да, вратиће се, али најпре глумци да му се извину.

Јер:“ Људи се морају променити, а не  само да  га позову да се врати.На шта вам ја личим, на пса, шта ли ? „поручио је редитељ.

Руски медији бележе у најновојим вестима да је и оно мало жеље за повратком  на Таганку чак и под условом  извињења глумачког анасамбла, код Љубимова ишчезло.

Коначна његова одлука гласи:“Нипошто и никад више на Таганку !“.

Одбио је и оно  на први поглед  компромисно решење да  се врати са почасним звањем „председника-утемељивача .“
Бранко Ракочевић