ДУГА ИСТОРИЈА АНОСАКСОНСКОГ ФАШИЗАМА ПРОТИВ СРБСТВА И РУСИЈЕ

    Још од најдаљег памћења пратила ме напознаница коју сам  открио у реченици: Тешко је и претешко бити Србин!То сам чуо у мом дому, у коме се одувијек расправљало о нашем србском страдању, кроз дуговјековна ропства и на трагу великих ратних недаћа, изазиваних од многих непријатеља.

    Одрастањем и сазнавањем та опомињујућа реченица бивала ми је све јаснија и јаснија, али повлачила је увијек собом и додатна питања; зашто баш ми Срби сметамо многима и да ли је то наша кривица и, ако јесте у чему је њена суштина?

    Данас ми то нимало није нејасно, али ми нимало од тога није лакше, већ би се прије могло казати, можда и теже. Православни Срби су проблем на овом геополитичком простору, јер представљају озбиљну сметњу многима који немају визију свијета у хармоничном складу разлика и права на постојање и развој, већ искључиво се служе животињским нагонима јачега, по његошевском уму казаном: „Вук на овцу своје право има, Ка тиранин на слаба човјека“! Ловћенски Прометеј је свему томе испитао сваку тајну и тајницу и оставио нам је за наук! А, јесмо ли ишта од њега научили и узели за животни императив?

    Наслов овога  нашега рада директно скреће пажњу на узроке нашег дуговјековног страдавања овдје на Балкану, на раскрсници путева свјетских. Многи кажу да нијесмо православци, све би било другачије и лакше, али лакоумна ријеч је и обмана и самообмана.

Зар превјерени Срби, да их не набрајамо, више их је, живе боље и лагодније од нас? Јесу ли срећнији, уваженији, повлашћенији? Ово je тек за разматрање.

    Недавно је наш већ прослављени историчар, академик Драгољуб Живојиновић, објавио књигу, своје капитално дјело:“Невољни ратници, велике силе и Солунски фронт“, којом је до танчина демаскирао огромно непријатељство англосаксонског фактора против нас Срба и Руса, за које смо дуго мислили да су нам пријатељи и савезници. Академик је до танчина, први у свијету, обзнанио архивску енглеску грађу из 1914. године, од самог избијања Првог свјетског рата, која свједочии о планској завјери те државе за уништење Србије и цијела србског народа.

    Цио вијек смо мислили,говорили и клели се да су нам Французи из Првог рата били једини пријатељи, а у ствари то је била искључиво Русија, која је прије рата јавно саопштила свијету и великим силама да ни по коју цијену неће допустити уништење србског народа и његове државе и избијањем рата ступила у рат против Њемачког царства и аустроугарске монархије и њихових сателита. Русија је таквом остала све до њеног слома 1917. године, избијањем завјереничке бољшевичке револуције, од стране истих фактора. Ове факте није до академика Живојиновића знала чак ни наша историографија, а његова књига је јасно показала да је главни терет Првог св.рата изнијела Србија и србски народ!

    Србска официјелна политика се прије свега тога није братски понашала према своме јединоме искреном пријатељу, Русији, већ напротив била бастион, барикада против ширења њеног утицаја на Балкану! У томе и данас лежи тајна зашто нам је и данас судбина слична ранијим.

    Француска се тада везала за Русију, јер се нашла на удару Њемаца, а имала је и својих интереса на Балкану, а на Блиском истоку је имала велики уложени капитал и, највише због Русије су Србији пружили савезничку руку!

    Енглеска је, пак све вријеме првог свјетског рата,  била и против Русије и против Србије и њихове подметачине и разбијачке радње и други видови опструкција

2.
дозлогрдили су и Французима, који су отворено стали против Енглеза! Енглези су отворено опструирали Солунски фронт и покретање офанзива, планирали пребацивање србских војних снага, у разбијеним формацијама, на западни фронт и томе слично и тек кад су Французи запријетили да ће се повући из рата, Енглези су се уплашили, попустили, али радили исто иза леђа против Солунског фронта.Своје елитне јединице из Грчке су повукли, а на фронт довели за рат неспособне трупе из Индије.

    Све до овога открића наша историографија до краја није разјаснила такво енглеско понашање у Првом св.рату.  Енглези су све друго били само не пријатељи Србије и Срба! Против нас су све радили и писали, а у својој штампи најпогрдније, а то су радили још од 1903.године, свједочи академик Живојиновић. У најтежим тренуцима Србију су уцјењивали и оптуживали за избијање Првог св.рата. Ратни савезници су нам постали искључиво из свог себичног интереса. Бриљантним побједама српске војске на Церу и Колубари, србска држава, војска и народ су опстали и постали фактор потребан савезницима.

    Али, у најтежим ратним тренуцима Србија тражи финансијску, кредитну помоћ, од Енглеза од 800 000 фунти, да би обновила наоружање, купила љекове и санитетски материјал, аЕнглези је уцјењују, тражећи од српске владе да се одрекне  своје територије у источној Македонији у корист Бугара. И тај докуменат је први у свијету открио академик Живојиновић и показао нам ко су наши непријатељи, били и остали.И током цијеле 1915 године и до краја рата они нијесу престајали са непријатељствима, а били ратни савезници.

Против тих недјела и наших заблуда усамљено се борио војвода Живојин Мишић, супротстављајући се да србска војска ослобађа Квате и Словенце, због чега је потјеран у пензију и остављен у сиромаштву.

    Енглези су одустали од солунског искрцавања, нијесу обезбјеђивали коридор Ниш-Солун, већ су дозволили Бугарима да га прекину, срушивши Србима и последњу НАДУ ДА ПРЕЖИВЕ, А КАДА ЈЕ ТРЕБАЛО српску војску и избјеглице са албанског мора превести на Крф то су бојкотовали, ометали у томе и Французе.Тек кад је руски цар Николај оштро припријетио да ће склопити сепаратни мир са Њемцима, сломљен је енглески отпор и Французи су својим бродовима превезли изнурену српску војску и народ на Крф.Енглези и тада не шаљу своје бродове! И то је први открио академик Живојиновић.

    Тек на Крфу Енглези показују потпуно непријатељство.Раде на разбијању српске војске у шест дивизија и њихово слање на западни фронт, опструирали пробијање Солунског фронта, свашта писали против рпске војске и народа и кад су осујећени, побјесњели су. Радили су дакле на очувању Аустроугарске монархије, подржавали Италијане око далмације и Истре, Румуне да узму Банат, Бугаре да узму српске територије сјеверно од Македоније.Тада Русија излази из рата, јер је избила бољшевичка револуција, англосаксонским завјерама против ње.Али тада долази до француског заокрета и познатог исхода Солунског фронта.

    
    А према Русији и њеном тадашњем успону на економском, војном и укупном  стратешком  напредовању чинила је и учинила све да је уништи, како је револуцијијом бољшевика и сломљена и уназађена. Једна руска бригада на Солунском фронту, коју је послао цар Николај неподношљиво је сметала Енглезима и учинили су све да је пребаце на грчки исток, само да не би била у додиру са србском војском, јер је то сметало њеним интересима.

Вратимо се кључном питању англосаксонског непријатељства и варварства против православља, и Русије, против њене укупне моћи и перспектива, како бисмо и данас разумјели постојећу ситуацију њеног опкољавања од стране НАТО-а

                                 СТАЊЕ ОДНОСА УОЧИ РУСКЕ РЕВОЛУЦИЈЕ
    У студији написаној 1913.г. директор „Европског економиста“ Едмон Тери наговјештавао је Русији сјајну будућност, образлажући да ,“ако ствари наставе ићи током којим су ишле од 1900-1912.г,средином вијека Русија ће доминирати у Европи, како на политичком, тако и на финансијском и економском плану“.Радови историчара Ентони Сетона су утврдили да је, супротно свим неоснованим тврдњама о руској историјској назадности, царска Русија била на путу брзог привредног и технолошког напретка.
    Енглески географ Џон Хелфорд Макиндер дошсо је до истих закључака о руском неодољивом успону ка свјетској супермацији.У знаменитом предавању, одржаном 1904.године, под насловом: „Географска осовина историје“, наслућује да ће држава која окупира просторно језгро евро-азијског континента, дакле Русија,када буде у прилици да развије своју привреду и мрежу трансконтиненталне жељезнице, која спаја Европу и Азију, притиснути поморске силе на маргину свјетске трговине, што представља смртну пријетњу по западну цивилизацију. Прерасподјела свјетске моћи била је зачет процес у том часу с обзиром да је трансконтинентална жељезницан почела да ремети однос снага у корист континанталне силе.

    И због тога је руска револуција исфинансирана од англосаксонске плутократије и њемачке војске и „вољом провиђења“ је зауставила Русију у њеном успону ка статусу свјетске економске и војне велесиле! Замислите како би данас изгледао свијет и његово стање да није било таквог злочина кога су учинили, прије свега англосаксонци и Њемци!?
    Искористивши подесне услове крајње пометње, проузроковане бољшевичком револуцијом, западне силе су преузеле територијалну разградњу Русије, како би је трајно уништили, уситњавањем и подвргавањем својој вољи! Похлепа за руским природним богатствима и геополитичком положају постали су огромни, тим прије што су онемогућили тако опасног ривала по властите укупне позиције и представљали су битне услове за свјетску превласт. Ето гдје лежи зец разлога избијања комунистичке револуције, или револуција и колика је цијена плаћена!!!

    Енглеска мисија генерала Томсона је послата у Транскаквказију са задатком да оснује протекторате независне од Москве, што би омогућило британској злој империји несметан приступ каспијским изворима нафте. Њемачка је послије потписа Брест-Литовског уговотра са узурпаторском комунистичком „владом“ окупирала Украјину и прибалтичке земље.Француској је требало да припадне КРИМ са Одесом. Финансијска и војна помоћ „бијелима“ је била симболична, а знамо и зашто.Прије свега да се одржи разнотежа снага и запријечио продор бољшевицима ка Транскавказији и Сибиру! Дакле, англосаксонци и западњаци све вријеме Првог рата су и савезници и страшни непријатељи Русије и Србије, што се показало бољшевичким превратом и даљим процесима које спроводи масонска интернационала, прије свега против православља, али и цијела слободољубивог свијета. И, што је најбитније, нијесу стали, а да ли ће видјећемо.Евроазијска унија је одговор завјери Европске уније, која очигледно уништава опет православље; Грчку, па Кипар, па поново Србију Косметом.

4.4.    Није им ипак пошло за руком да сломе руску државу, али никада нијесу одустали од тога плана.Зато је данас опкољава НАТО пакт, а режим ЦГ похрлио да им помогне и да тако „захвали“ једином брату и пријатељу за спас и опстанак Црне Горе! Хоћемо ли му, пријатељи, стати на пут и окренути се спасењу. Русији и Евро-азијској унини?!И својој слободној кући у њој? Или ћемо нестати као народ и држава?

    Англосаксонци хоће потлачене нације и служе се перфидним, прије свега фашистичким методама, под маскама демократије, а у ствари демонкратије, како би разбили земље и народе и имали их потлачене!!! У томе је суштина, ту је главни проблем који морамо схватити САД И ОДМАХ! И ВАЉАНО СЕ ОРГАНИЗОВАТИ ПРОТИВ ЗАПАДЊАЧКОГ И МАСОНСКОГ ГЛОБАЛИЗМА!!!

    Англосаксонци и данас играју на карту унутрашње дестабилизације Русије, Кине, србских држава и народа, али и свих који им стоје на путу. Њима треба господство над свијетом, спремили су свјетску владу у сјенци и непрестано изазивају сукобе и ратна попришта широм свијета. Смртно им смета Евро-азијска унија и то називају нови Совјетски савез. Свако укрупњавање држава и народа им је песница у чело и не мирују. И садашња криза на Корејском полуострву је покушај изазивања великог сукоба из кога би изашли као побједници. Али, атомско оружје није што и мачиј кашаљ! Они само знају за закон силе и суштински ништа их друго не занима. Њихове тираде о слободи, демократији, култури држава и народа, само су пусте тираде и замаскиране колонијалне намјере за природним и другим ресурсима. Узмимо само недавну изјаву Медлин Олбрајт која гласи: „Сибир је огромна територија неизмјерних богатстава и та територија не може припадати руском народу, већ треба да припада широј међународној заједници“. Канаду, рецимо, у том контексту не помиње!?

    С тим у вези присјетимо се руског одговора, који отприлике гласи, да су то шизофрене фрустрације климактеричне жене, што заправо и није без основа, има ли се на уму таква лудост, која није без дубоке завјере савремених фашиста, оличених у САД и Енглеској, али и повампиреној Њемачкој, која не мирује и не одустаје од свог чувеног Скок на Исток!

    Ако се само овлаш вратимо на познате активности ових држава, англосаксонске осовине, присјетићемо се чувеног фашистичког пројекта АНТИБОЉШЕВИЧКЕ НАЦИЈЕ, што посебно спроводе Америка и Енглеска, преко енглеске обавјештајне службе, МИ 6, а која је у планском савезу са Ватиканом., Циљ им је да кроз друге разне организације и савезе разбију словенске православне земље Украјину, Бјелорусију да их споје са Пољском.У њихове редове су масовно ступили разни фашистички и сепаратистички покрети источноевропских земаља, пребјегли на Запад „пацовским каналима“ Ватикана, Велике Британије и Америке.Питање мањина у Русији их посебно занима и њихов етнички распоред, како би дестабилизовали велику земљу и испунили план о коме недипломатски и злочиначки пропјева Олбрајтова и Збигњев Бжежински, главни амерички стратег за разарање Русије и словенског православног блока.

    Европска унија је у том смислу посебно активна и она промовише стварање региона у оквиру држава, како би припремила сепаратизме и разарања других држава, а посебно православља.

    Амерички биро за политичку координацију има циљ јасан да „ослобађа народе Русије,како они кажу поробљене од руске државе.Јасно хоће они да их „усреће“, као што су Вијетнам, Ирак и многе друге земље и народе.Речени сабор сваке године прославља Дан поробљених нација под патронатом тзв „америчког папе“, кардинала Френциса

5.
Спелмана, а вође у том тијелу су биле сарадници нациста, или су њихови потомци!На крају овог овлашног прегледа подсјетимо се планова тих мрачних кругова англосаксонских и њима блиских, о Југославији послије Тита и разбијању Југославије.     Европска заједница је позвала лидере шест репулика да се до 23 децембра 1991.године изјасне „желе ли да буду признате као независне државе“? ЕЗ је поступила са циљем потпуне дезинтеграције Југославије и да онемогући опстанак шире државне заједнице окупљене око Србије.Највише због страха да се та држава не би повезала са Русијом и садашњим државама Евроазијске уније.

    Академик Живојиновић својом књигом подсјећа и на метафоричан значај Србије у вези са Русијом, на шта упућује теза З.Бжежинског, изложена у листу „Украинске слово“ 1993.г.,према којој појава независне Украјине показујее крај империјалне Русије. У истом духу је и његов најревноснији ђак и сљедбеник Јануш Бугајски, директор источноевропског програма у Центру за стратешке и интернационалне студије у Вашингтону, осудио све покушаје очувања државне заједнице Србије и ЦГ, под изговором да „подсјећају на руске империјалистичке позиције спрам независне Украјине“ и да „Србија једино може постати „нормална и демократска“ ако прекине све државне везе са Црном Гором. Изговор је исти: државно јединство руског и србског народа се тумачи као облик империјализма.

    А, зар нас ово не подсјећа на Брозов антисрбски програм и злочиначки процес Инфорбироа и страдање већинског православног народа због Русије, односно против њеног изласка на Балкан! Тај најстравичнији злочин који историја познаје, вјероватно је и гори од Јасеновца, а оба је водио и пројектовао Јосип Броз!

    Његов комунистички режим перфидно је поубијао хероје из ослободилачких ратова Србије и ЦГ, светивши се тако за сламање Аустроугарске монархије, а у Другом рату је поубијао и своје најелитније комунистичке кадрове наклоњене Русији. Дакле, треба изгледа и данас, како  ради овај ЦГ режим , израстао из Брозовог шињела, окренути све против Русије и Србије и против србског народа у ЦГ и другдје, како би нас све стрпао у паклени НАТО казан и тиме завршио са свеколиком историјском баштином Црне Горе.

    Посљедњи је час да кажемо НЕ и да се окренемо једином заштитнику нашем- Русији, а не да постанемо мета руских атомских ракета, због савезништва са НАТО зликовцима!
    НА КРАЈУ, ЦРНА ГОРО,ИМАШ ПРИЛИКУ ДА ОСТАНЕШ СВОЈА, СЛОБОДНА И НАПРЕДНА У ЕВРОАЗИЈСКОЈ УНИЈИ, У ЗАЈЕДНИЦИ БУДУЋНОСТИ И ВЕЛИКОГ ЕКОНОМСКОГ И СВАКОГ ДРУГОГ НАПРЕТКА!

    И са ове трибине позивамо Црногорску академију наука и умјетности да се врати нашој старој историјској школи, од које је одступила и фалсификовала своју историју, приклонивши се германофилској историјској намјештаљци, а за узврат су на Берлинском конгресу признате двије српске државе Црна Гора и Србија.Шта значи таква заблуда, не треба много ријечи.У наше школе и универзитете, наша стара и тачна историја!!!
      
                          Књижевник, мр Аћим ВИШЊИЋ, докторант књижевних наука