У Русији планирају да изведу расу петоухих мачака

Природа не престаје да нас чуди својим створењима. И то што нам се сада чини нормалним, некада је изазивало страх и недоумицу. Тако је било са расом мачака без длаке. Сада је дошао ред на петоухе мачке. Реч је једној јединственој мачки по надимку Лунта. Ово створење је заиста необично – једина мачка на свету са пет ушију. Још као штене нашао ју је на улици доцент катедре за анатомију, општу биологију и хистологију ветеринарског факултета Вороњешког државног агроуниверзитета Владимир Обривков и почео је брижљиво да се о њој брине.

Лунта има пар ушних шкољки поред којих се налази пар огледалски постављених, окренутих за 180 степени према обичним ушима, и још има мало увце са стране. Осим тога, како је показао рентген, она нема седам вратних пршљенова, као што треба да буде, већ само три који су срасли. То нису све необичне особине. Мада научници сматрају да животиње са таквим аномалијама живе мање од њихове сабраће, Лунта је сасвим здрава и покретна, има добар апетит и необично је памента. Штета је да се такво благо изгуби, тако да је њен власник решио да јој нађе младожењу са сличним рецесивним геном многоухости.

Како је рекао за Глас Русије зоолог Дмитриј Исонкин, идеја добијања многоухог потомства од ове мачке сасвим је реална:

- Својевремено на сличан начин била је изведена раса канадског сфинкса. Ради тога је било потребно укрстити две мачке са рецесивним геном одсуства длаке, а затим од добијеног легла бирати мачке које су се родиле „голе“ и понављати процедуру. Иста методика треба да буде примењена и за добијање расе многоухих мачака. Друго је питање зашто? Блиске везе међу животињама погоршавају њихово здравље и отпорност.

Узимимо на пример мачке луталице. Оне су по правилу много здравије него њихови саплеменици са педигреом. Исти ти сфинкси не могу да преживе на улици зато што немају длаку, а персијске мачке су да би се добила мала њушка селекцијом добиле оштећене сузне канале. Зато посебну пажњу приликом неге персијских мачака треба поклањати њиховим очима. Зоолог скреће пажњу да многе вештачке расе мачака изгледају чудно.

- То је нешто између голе мачке и јазавчара. Ако неко није видео, нек погледа фотографије на Итернету. Гарантујем да је такав призор незабораван. Човеку је добро. Он изводи нову расу, добија за њу новац, награде на изложбама. А како да животиња живи са таквим аномалијама које се из генерације у генерацију само продубљују? На то се мисли у последњем реду. Мислим да то није баш хумано. Треба гајити здраве животиње, а не размножавати мутанте.

У сваком случају, Лунтин власник намерава да јој нађе пара. Избор није једноставан. Није тако много четвроухих лепотана који би одговарали улози младожење. Или потенцијални удварач живи предалеко или не успева договор са власницима. Ипак сасвим недавно Владимир Обривков је нашао одговарајућег кандидата. То је четвороухи мачак Лунтик (обратите пажњу на имена, рекли би се судбина) из Ростова на Дону. Његова власница Људмила Шеховцова је већ пар пута парила љубимца са обичним мачкама, али ген вишеухости се није примио. Ипак, вероватноћа да се добију мачићи са четири или пет ушију од родитеља са рецесивним геном врло је велика.

Лунту већ припремају за састанак са њеним риђим изабраником. И ко зна, можда овај слатки пар означи почетак нове расе петоухих мачака. Јер то што ми понекад прво одбацујемо, касније постаје норма.

Аљона Ракитина,