Кина престала да буде испоручилац јефтиног оружја

У реферату Стокхолмског института за истраживање проблема мира СИПРИ говори се о изласку Кине на позиције петог највећег извозника оружја у 2012. години. То се не слаже са фактичким сумама уговора. СИПРИ рачуна новчане обиме експорта на основу података о физичким обимима испорука. Такви прорачуни доводе до веће позиције у рејтингу за земље у развоју и ниже за развијене земље.

На пример, амерички извозни оклопни транспортер реално је технички сложенији и скупљи од кинеског или руског. Али у рејтингу они се рачунају исто, са малом поправком за разлике у појединим тактичко-техничким карактеристикама. Када би постојала могућност да се добију подаци о реалној комерцијалној вредности извозних уговора, улога Кине и Русије које су заузеле друго место, била би скромнија.

Истовремено прорачуни СИПРИ очигледно одражавају постојећу тенденцију повратка Кине међу највеће извознике оружја. То се не дешава први пут: 80-их година Кина се такође сматрала највећим извозником оружја. Пораст кинеског извоза оружја 80-их година дешавао се у контескту дубоке технолошке кризе у кинеској одбрамбеној индустрији, која је наставила углавном да производи технику по совјетским пројектима 50-их година.

Потражња за кинеском техником се појавила због иранско-ирачког рата. Кинески тенкови, оклопни транспортери и артиљеријски системи су испоручивани и Багдаду и Техерану на стотине. За зараћене стране на првом месту су били једноставност, ниска цена војне продукције и кратки рокови испоруке. После иранско-ирачог рата војни кинески оружани извоз се суочио са дуготрајним периодом пада. Он је са једне стране био изазван ниским техничким нивоом кинеског оружја, са друге појавом 90-их година огромног секундарног тржишта релативно савременог оружја из бившег совјетског блока. то је довело до отегнутог стагнирања за дуги низ година.

Нови скок кинеског одбрамбеног извоза је започео 2000. године. до тада Кина је успела да савлада многе руске и западне технологије добијене 80-их и 90-их. Земља је освојила производњу неколико типова хеликоптера на основу француских разрада, тир типа ловаца четврте генерације уз коришћење руских и израелских технологија, неколико нових образаца оклопних возила.

Порема подацима СИПРИ, 55% кинеског одбрамбеног извоза отпада на Пакистан. Његово тржиште заузима посебно место у светској трговини оружјем. Пошто се већина великих произвођача плаши да испоручује своје оружје у Пакистан, како не би покварила доносе са светским увозником оружја број 1 – Индијом (12% читавог светског увза оружја по подацима СИПРИ). Кина, поред својих сложених политичких односа са Индијом и фактичког савеза са Пакистаном, на пакистанском тржишту је у суштини монополиста.

Између Кине и Пакистана постоји сарадња у текшим и скупим системима наоружања – ловци FC-1, дириговано наоружање за авионе, танкови, противтенковске и противавионске ракете, бојеви бродови. Ван граница Пакситана кинеска одбрамбена индустрија такође је имала велика достигнућа, на пример извоз великих партија 155-милиметарских хаубица PLZ-45 у Уједињене Арапске Емирате и Саудијску Арабију 2000-их година. Ови послови су важни, пошто на тржиштима богатих земаља Персијског залива кинеска војна продукција је могла да одржи победу не само на рачун привлачне цене, већ и на рачун високих тактичко-техничких карактеристика.

Важан успех Кина је постигла 2011. на тршишту Венецуеле, склопивши уговор за испоруку 8 транспортних авиона Y-8Cу ову земљу (раније је ова земља разматрала могућности куповине руских Ан-148).

Најмасовнији обрасци кинеског оружја који се тренутно извозе су лаки транспортни авиони Y-12, школско-борбени К-8, тенкови МВТ-2000, оклопни транспортери WZ-551, лаке оклопна возила за снаге безбедности, као и преносни противавионски ракетни комплекси.

Недостатци кинеског војног извоза су зависност кинеске војне продукције од испоруке страних делова, пре свега мотора. Од ваздухопловне продукције коју Кина извози руским моторима се опремају ловци FC-1, J-10. Украјински мотори се постављају на школско-борбене авионе К-8, L-15. Кинески извозни хеликоптери се опремају француским моторима TurbomecaArriel 2. Основа кинеског извоза танк МВТ-200 опрема се украјинским моторима. Електронске компонете, укључујући главе самонавођења, испоручују страни поризвођачи за низ образаца кинеског ракетног оружја. Таква ситауција омогућава испоручиоцима компоненти да блокирају кинески извоз оружја на страна тржишта по својој жељи. Кинеска индустрија ради на превладавању ове зависности, али то захтева низ година.

Такође како се повећава технолошки ниво у кинеском одбрамбено-индустријском комплексу се повећавају плате. Кина коначно рпестаје да буде испоручилац простог и јефтиног наоружања и претвара се у великог испоручиоца светске калсе, који треба да освоји себи место на тржишту, а не само у Пакистану.

Василиј Кашин,