ЕКСПО-2020: то није ништа мање занимљиво од Олимпијаде

Руски град Јекатеринбург бори се за право да буде домаћин Светске универзалне изложбе ЕКСПО-2020. О значају изложбе, конкурентима и шансама Русије за победу говорио је у интервјуу за радио Глас Русије шеф Организационог комитета за подршку руске пријаве, заменик председника владе Аркадиј Дворкович.

Борба за могућност организације ЕКСПO није ништа мање важнија, од права организације Олимпијаде. У гласању ће учествовати представници 162 државе – нешто мање него што учествује у УН. А конкуренти Јекатеринбурга су најозбиљнији: бразилски Сан-Паоло, велики турски град Измир, познато летовалиште и финансијски центар Дубаи и престоница древног Тајланда – Ајутхаја. Аркадиј Дворкович овако објашњава популарност ЕКСПО:

- Зашто то није ништа мање занимљиво од Олимпијаде или првенства света? Изложба се одвија не три-четири недеље, као велика спортска такмичења, већ неколико месеци, фактички пола године. За то време не хиљаде, већ милиони, а можда и десетине милиона људи могу да посете такву изложбу. И ако Русија добије ову шансу да направи тако да руски град постане привлачна тачка за милионе људи како у самој Русији, тако и из иностранства, то је огромна могућност коју је велика штета пропустити.

Прва Светска изложба је одржана у Лондону 1851. године. Од тада Русија је била стални учесник ЕКСПО, али ни једном није била домаћин. Мада покушаји су се предузимали: 60-их година Севојетски Савез се пријавио за организацију, али затим је опозвао пријаву, како се сматра, из политичких разлога. А 2001. године Русија је у упорној борби уступила парво органиазције ЕКСПО-2010. врло јаком конкурентну – Шангају. Између осталог Русија је морала да се пријављује за Олимпијске игре и светско фудбалско првенство више пута. Једноставно нисмо имали искуство да показујемо своје могућности, говори Дворкович. Изгледа да сада такве могућности постоје.

Основна идеја актуелне руске пријаве, по речима Аркадија Дворковича, идеја је глобалног разума, тачније спој интелектуалног потенцијала разних цивилизација.

- Управо ову тему, Глобални разум, предложили смо нашим партнерима, сматрамо да ће она бити занимљива свима. Посебни акценат стављамо на земље у развоју, на земље са ниским нивоом прихода, на њихово укључивање у светски изложбени покрет, на активизирање сарадње са овим земљама, њихово укључивање у нашу орбиту. Ми предузимамо за то специјалне напоре, биће реализован специјални програм подршке земаља у развоју у обиму од 125 милиона евра (то је наша обавеза).

Популаризација пријаве је питање и финансијских трошкова и административних напора. Изложба би могла да се спроведе, на пример у Москви или Санкт-Петербургу. Али избор је пао управо на регионални центар. У престоници има доста предности, али и недостатака:

- Рекло би се да има свега, али тешкоће у кретању и смештају су такве да по правилу земље одбијају да организују ЕКСПО управо у престоници. Други разлог је жеља да се развију и други центри живота унутар сваке земље. И наш аргумент је исти такав. Ми организујемо велике манифестације различитог нивоа – спортске, политичке – у разним градовима земље. Самити Русија-ЕУ су се одржавали у Хабаровску, и у Ханти-Мансијску, и у Ростову на Дону. Самит БРИК, самит ШОС одржавали су се управо у Јекатеринбургу. И ми на рачун припреме за ове манифестације стално развијамо инфраструктуру ових градова, чинимо их бољим.

Осим Јекатеринбурга велико интересовање за ЕКСПO испољио је Нижњи Новгород, а на завршном стадијуму предаје пријаве појавило се интерсовање Краснојарска. Али у Јекатеринбургу до тада је већ било урађен велики део инфраструктуре, која је неопоходна за одржавање манифестације тавких размера:

- Осим тога, Јекатеринбург има своје чари, налази се на граници Европе и Азије, и то је леп аргумент који ћемо представити нашим партнерима, нашим колегама када говоримо о Јекатеринбургу. Он је спој разних култура. Мада постоје плусеви и у другим градовима. Нижњи Новгород је Волга и наравно светски познато место. Из низа разлога одабран је Јекатеринбург. Велики град од милион и по становника са богатим индустријским, културним, научним и образовним традицијама.

Трошкови за одржавања изложбе премашују 60 милијарди рубаља. Новац ће, по речима Аркадија Дворковича, бити добијен из разних избора, између осталог из буџета различитих нивоа.