Александар Лукашенко – интервју за „Русију данас” који необјављују србски медији - други дио

 РТ: Искрено, не вријеђа ли Вас то што САД и ЕУ говоре о Вама? То утиче и на слику о Белорусији у свету, зар не?

АЛ: Не, ја не бринем о томе. Не смета ми што вређају мене, али када вређају целу нацију и земљу, не могу рећи да ме не занима. Иако постоји и огроман број људи, укључујући и новинаре, који кажу ‘како Лукашенко нема ништа што би га чинило диктатором’. Мени је жао оних који су присиљени или не виде стварност, те пишу тако. Због тога се знам осећати лоше.

РТ: Шта се догодило са Лордом Беллом којега сте ангажовали да би поправили слику Белорусије у очима међународне јавности?

АЛ: Од свега тога није било ништа. Успут, ја сам био против идеје поправљања слике једне нације помоћу ПР агенција. Не може се доћи и преко ноћи променити тек тако слику о себи на тај начин. То је процес који траје месецима, ако не и годинама. Неко ми је препоручио ту особу и ја сам то учинио. Неки говоре како ми га је препоручио Березовски, но то није истина. Белл је дошао на своју руку.

Него, погледајмо Хуга Чавеза. С чим се све није морао суочити. Исто као Лукашенко. Свашта су говорили о њему, али када је умро видело се колико вреди. Зато велим, када умрем знати ће се да ли сам био диктатор. Шалим се наравно, али је чињеница да они на западу често једно мисле а друго говоре јер нису потпуно независни и слободни.

Економска криза и перспективе Белорусије

РТ: Пре неколико дана је директор америчке Националне обавештајне агенције представио извештај у којем предвиђа нову кризу у Белорусији у 2013. години. Слажете ли се с том оценом?

АЛ: Зашто се то не каже и за Америку? Глобална заједница, укључујући и Белорусију, могу се борити са кризом тамо где је и настала, у Сједињеним Државама. Остаје додуше и Европа, у коју извозимо половину наших производа и то може утицати на наше привреду. Извоз у Русију, иако у Русији не постоји таква криза, такође је у благом паду. Криза је утицала на сва тржишта и када неко каже како ће доћи до пада извоза, није погријешио.

Ми већ осећамо последице, али још увек радимо. Чак и у Русији говоре како буџет за ову годину неће бити могуће у потпуности остварити. Што не значи да ће Русија упасти у невоље. Они имају ресурсе, укључујући и фонд резерви националног богатства. Дакле, земље као што су Белорусија, Украјина, Грузија и друге, које имају реалан сектор а требају нафту и гас, морати ће плаћати вишу цену за њих. Али ми имамо резерве и користити ћемо их ако буде било потребно.

РТ: Током кризе сте затражили помоћ ММФ-а. На пример, Чавес је прекинуо све везе са ММФ-ом и са Свјетском банком …

АЛ: То јесте ствар коју треба да урадите, али он је имао довољно средстава. Од нафте, до осталих природних ресурса. Зашто онда узимати кредите и плаћати камате?

РТ: Добро, он је тражио помоћ Кине.

АЛ: Он се одлучио за Кину, можда из идеолошких разлога и Кина му је понудила помоћ, али такође за профит. Кина је највећи инвеститор у Венецуели. Улажу у злато и нафту.

РТ: Дакле, помоћ ММФ-а је био Ваш последњи избор и они су тражили наметање неких политичких услова који су у Белорусији лоше примљени.

АЛ: То је донекле тачно. Радило се о тешким економским условима, али смо се успјели договорити. Морам ипак рећи да су они тражили од нас мере које смо ионако почели сами спроводити. Нисмо више могли одржавати у животу неефикасне фирме на штету социјалних накнада и јавне потрошње. Они су тражили да среже све, али смо рекли да због људи морамо ићи постепено; никако тако нагло зато што они тако желе.

Тако да смо се усагласили, само што су они тражили ‘одмах’, а ми смо се одлучили за постепен приступ. Уосталом, и САД су се сложиле с тим, јер без њихове сагласности ММФ не би одобрио кредите. Успешно смо спровели оно што смо договорили и сада ћемо отплатити дуг. Узели смо најповољнији могући аранжман с ММФ-ом, тако да стварно немам више шта рећи о томе.

РТ: Хвала за интервју, господине.

АЛ: Хвала вама. Имали смо врло користан и забаван разговор.