Острво Афродите међу Скилом и Харибдом

Касно увече у уторак, 19. марта светски медији су саопштили да је парламент Кипра после драматчних дискусија одбио нацрт закона, који је предложила влада, о увођењу једнократног пореза на банкарске улоге. Нико није гласао «за».

Брисел и ММФ су ставили услов да би део помоћи Кипру - око 6 милијарди евра - био подмирен на рачун власника банкарских улога. Ради тога се планирало отписати 6,7 одсто од депозита, у којима се налази од 20 до 100 хиљада евра, и 9,9 одсто од крупнијих улога.

Према подацима французског пословног листа «Les Echos», улози резидената Кипра у месним банкама су износили крајем јануара 2013. године 43 милијарди евра. Према прорачунима агенције «Moody’s», депозити руских приватних лица и компанија износе 15 милијарди евра. Председник Владимир Путин је назвао одлуку о порезу, ако она буде усвоена, «неправедном, непрофесионалном и опасном». Главну опасност политичари експерти виде у могућности «ефекта домина».

Према речима америчког финансијског аналитичара Дарела Деламејда, такозвани «порез у корист стабилности» уствари може да води даљој дестабилизацији еврозоне. Како сматра Деламејд, чак и ако влада Кипра успе да добије повољније услове, штета ће ипак бити нанета. Онда лидерима ЕУ, прогнозира он, биће веома тешко да врате поверење у условима будућих криза. Иначе је Немачка највише тражила од владе Кипра да одлуче о порезу. Што више, у телефонском разговору с председником Кипра Никосом Анастасијадисом канцелар Ангела Меркел му је препоручила да не води преговоре с «трећим лицима», укључујући Русију. Доктор Фердинанд Фихтнер из немачког Института економских истраживања сматра идеју пореза основаном, што је иначе разумљиво.

- Убеђен сам да у спасу банака на Кипру морају да учествују власници улога. На крају крајева, не сме да се деси да би искључиво европски порески обвезници били приморани да спасавају те банке.

Мишљење супротне стране, експерта «Гласа Русије» из Португалије - земље, која може да буде следећа, ако успе преседан са Кипром. Говори Диогу Феиу, европосланик, изабран у Европарламент према списку португалске Народне странке, која је у саставу данашње коалиционе владе Португалије.

- Мислим да су принципи, који потичу из уговора, потписаних од стране земаља ЕУ, фундаментални.

Принципи слободног тржишта, поштовање приватне својине и слобода кретања капитала ни у којим околностима не могу да постану сумњиви.

Непоштовање тих принципа не доприноси слободном демократском карактеру ЕУ, већ је карактеристичо за комунистичке режиме.

Професор Више школе економије Иван Родионов види у свему томе још један аспект, мада је он индиректан.

- Уствари, уверен сам, да је тамо присутан у великој мери амерички чинилац, – каже професор. – Зато што су за Русију негативни не директни финансијски губици, који нису много велики, већ изражено непоштовање у стилу: «Ставимо вас на место».

Било како било, на иницијативу председника Кипра одржан је његов телефонски разговор с руским колегом Владимиром Путиним, а у Москву је стигла делегација министарства финансија те земље.

Олег Севергин,