Звездано небо подарило комету

Актуeлна година била је великодушна према љубитељима астрономије. Она ће им остати у сећању не само по блиским летовима астероида и звезданим кишама, већ и по неким јарким кометама. Једна од њих прошле недеље се приближила младом месецу и Јупитеру, формиравши леп троугао. Такве ретке моменте посебно лове фотографи. Сада се комета удаљава од Сунца, али добро ће се видети скоро до краја марта.

Комету су назвали PANSTARRS – тако се назива телескоп на Хавајима који ју је први пут приметио у јуну 2011. године. Од почетка марта 2013. године она се види голим оком. Ипак научници су погрешили када су прогнозирали да по интензитету PANSTARRS је могла да се пореди са Венером — комета је четири пута слабија. И није превише згодна за посматрање: на кратко се појављује на небу одмах после заласка Сунца и ниско изнад хоризонта. Ради се о томе што видљивост комете веома зависи од тога у којој тачки орбите се налази Земља када се комета приближава Сунцу. Говори шеф одељења за физику и еволуцију звезда Астрономског института РАН Дмитриј Вибе:

- Понекада околности могу да буду повољније, као што је било са кометом Хјакутаке 1996. године или са кометом Хејла-Бопа 1997. године када се комете дуго виде на тамном небу. Али у већини случајева комете се виде на невеликом растојању од Сунца. Њихов интензитет је непосредно везан за приближавање нашој звезди.

После откривања комете PANSTARRS астрономи су дошли до закључка да она посећује Сунчев систем ретко, ако не први пут. То значи да је небеско тело долетело из облака Оорта — гигантске сфере ледених стена која се простире око Сунца на светлосну годину удаљености. Орбита дошљака иза облака изгледа као веома развучен овал и тешко је одредити њене параметре. Зато се научници не слажу у оценама када ће се PANSTARRS поново приближити Сунцу. Наведене су цифре од 106 и 110 хиљада година, па чак и 100 милиона година. Било је претпоставки да се она уопште неће вратити у Сунчев систем, наставља Дмитриј Вибе:

- Са великом прецизношћу могу да се одреде орбите комета које не одлазе далеко од Сунца. Најпознатија од њих је Халајева комета. Што се даље комета удаљава од Сунца, то се горе одређује њена орбита. Зато не бих рекао да разни истраживачи инсистирају на разним оценама. Ова разлика говори о томе колико неодређено ми умемо да израчунавамо овакве орбите.

Ледена језгра комета из облака Оорта имају карактеристичну тамну површину — резултат деловања међузвезданих честица високе енергије на лед. Између осталог са тим су везане и грешке у прогнозама како ће се топити лед и увећавати интензитет комете приликом приближавања Сунцу. Истраживање оваквих тела пружило би важне податке за науку, убеђен је секретар за штампу Пулковске опсерваторије Сергеј Смирнов.

- Добро би било имати спремне космичке уређаје за зближавање са таквим телима. Али због велике брзине слетање и покушај да се узму узорци супстанце биће врло отежан. Развојем астронавигације било би врло добро пресретати овакве објекте из облака Оорта.

Сада не радује само PANSTARRS аматере. Они могу да виде комету Lemmon ретке зелене боје, као и 4 астероида, истина већ уз телескоп. На јесен их очекује једна од најинтензивнијих комета ISON, која ће засенити чак пун Месец и видеће се дању.