Обичаји и веровања на покладе

У Русији се каже: како човек дочека празник, тако ће и годину провести. И није важно који празник је у питању – Нова година (обична или кинеска), Дан свих заљубљених, 8. март или Покладе. „Глас Русије“ ће вас упутити у то које тананости ритуала овог руског празника треба да знати да се човек не би обрукао и како би све задивио најлепшим палачинкама.

У нашој породици су се Покладе увек обележавале полетно. У погледу прављења најпрефињенијих чипкастих палачинки кроз које неко, ако то жели може да види сунце (уколико подигне палачинку која одише врелином до нивоа очију и погледа кроз њу), моја бака је без премца. Зато ће у својству стручњака данас говорити управо она. Ево шта ми је испричала док смо правиле палачинке у кућним условима.

Дакле, Покладе су празник испраћаја зиме и трају тачно недељу дана. Увек почињу осам недеља пре Васкрса, односно, сваке године прослава пада на различите датуме. Сваки дан има свој симболичан назив који нам је дошао још из старих времена.

Понедељак је сусрет. Овог дана Покладе тек почињу. Време је да се почне с печењем палачинки. Ако постоји могућност да се прва палачинка да просјаку то обавезно треба учинити. Тако се помињу преминули рођаци. Такође, увече се обавезно треба спустити с брдашцета обичним санкама или чамцем са санком. Верује се да ће онај ко оде најдаље имати највећи иметак у породици. Такође се може направити сопствена лутка за покладе, такозвана „Масленица“. Ми је обично правимо од прућа старе метле, а одећу шијемо од непотребних шарених парчића тканине. Притом, што шаренија испадне хаљина „Масленице“ – тим боље.

У уторак су играрије. Раније је у ово време омладина одлазила једна код друге у госте на палачинке. Данас то баш и није обичај. Зато бисмо могли да наставимо с брушењем мајсторства припреме палачинки. Што су тање тим су укусније. Главна тајна у припреми јесте тигањ од ливеног гвожђа. Он се загрева прилично споро, зато се често прва палачинка баца (одатле потиче позната пословица, чији је смисао да сваки посао, док га човек не научи, не даје баш најбоље резултате). Али зато после тога све палачинке бивају као чипка, златасте боје, као да су их кукичале мајсторице. Верује се да ако палачинке нису добре, треба очекивати непријатности и тешкоће, а ако су добре – напредак и срећу у породици. И што више палачинки буде испечено у недељу поклада, тим више иметка ће бити у породици.

Среда је сладокусац. Код куће се прави обилна трпеза. Посебна пажња се може посветити филовима. Занимљиво је да слатке филове као што су мед, слатко од малине или концентровано слатко млеко „згушчонку“ треба бирати, како се верује, ако желите да вам у предстојећој години живот буде сладак и да сретнене своју другу половину или да одржавате одличне односе с постојећим изабраником или изабраницом. А црвени кавијар се саветује за јело онима који желе принову у породици. Палачинке с павлаком дароваће одлично здравље. И недавни ноу-хау који се веома свидео московским студентима – палачинке с мозгом. Кажу, оне помажу да се семестар положи „с десеткама“.

Четвртак је пировање. То су широке Покладе. Право време да се седне на санке, у које је упрегнута тројка вранаца и да се уз мелодичну звоњаву даира јури снежним путем. Ако нема коња могу се изабрати алтернативне методе забаве: на пример, може се још једном спустити с брдашцета или се упустити у песничење.

Петак је таштина вечеринка. Ако имате ташту, смело идите код ње да дегустирате палачинке. Ако немате ташту, време је да изнесете и ставите у двориште ручни рад „Масленицу“ (управо ону коју смо направили од метле још у понедељак). И наравно, да наставите да се веселите и једете палачинке.

У суботу је седељка код заове. Овог дана идемо код рођака. Разуме се, не празних руку. Празник се може модернизовати и може се направити торта од палачинки. Узгред речено, на Покладе су ова кулинарска ремек-дела која захтевају велики труд нарочито популарна у московским кафићима и ресторанима.

У недељу је дан опраштања. Сви моле једни друге за опроштај због увреда које су причинили у току године, мире се и љубе. Тако се ослобађају грехова уочи Великог поста. На крају сви излазе напоље како би испратили последње дане Поклада. На тргу се уз свеопште ликовање спаљује страшило од сламе „Масленицу“ која симболизује зиму. Тако се у Русији опраштају од зиме до следеће године.

По традицији Покладе треба провести богато и весело и не шкртарити на поклонима. Зато што, ако се човек на Покладе не провесели од свег срца, целе године ће живети у тескоби и жалости – такво је народно веровање.

Аљона Ракитина,