Корејски сан се суочио са стварношћу

У корејској грађевинској индистрији на помолу је још један скандал. Овог пута проблем је огроман забавни комплекс чија изградња је започела 2006. године у самом центру Сеула, на обали реке Ханган.

За изградњу комплекса решено је да се искористи територија коју је зтаузимао огромни железнички чвор и још неколико околних квартова са не превише комфорним и неугледним једноспратним и двоспратним кућама с краја 50-их о почетка 60-их година. Радови су започели 2011. године. По њиховом завршетку тамо је требало да се појави хотел са 11 спратова, низ других зграда виших од сто спратова, као и многобројне продавнице и престижне стамбене зграде. Укупна врдност пројекта је достигла 30 трилиона вода, тачниј еоко 25 милијарди долара. Комплекс су занвали, како то често бива у Јужној Кореји, на енглески манир – DreamHub. Ипак сада се испоставља да овај сан неће бити једноставно учинити јавом.

Ове недеље компанија DreamHub, специјално направљена за реализацију пројекта, изјавила је да није у стању да плати камате за зајмове. Реална је постала опасност од банкротства компаније, у опасности се нашла и судбина читавог пројекта.

Наводе се разни узроци кризе. Озбиљан проблем је постала исплата компензације становницима оних кућа које треба да буду срушене. Саопштава се да је 2200 породица добило у просеку по 300 милиона вода или 250 хиљада долара свака.

Ипак главни проблем је непревладана криза на тржишту некретнина. 2006-2007. године корејско тржиште некретнина се налазило у успону, али је уследио пад и сада инвеститорима постаје све теже да рачунају да ће се њихова улагања откупити.

У принцпу, ништа неочекивано се није десило. з акорејски бизнис увек је била карактеристичка склоност ка ризику. Ризик се по правилу заснивао на уверењу да ће корејска економија и даље напредовати таквим темпомкао у последњој деценији. Делимично овакав оптимизам је јасан: већ више од пола века корејска економија спада међу најдинамичније економије света. Ако је дуго добро време, не треба се чудити што људи излазе на улицу без кишобрана.

Раније су се слични ризици обично оправдавали. Може се рећи да би корејско економско чудо било немогуће без склоности ка ризику. Ипак времена се мењају. Темпо економског напретка у Кореји се полако али неумитно смањује – и верноватно ће се смањивати и даље. Корејски бизнис треба да схвати да се у животу дешавају непријатности. Економија може да доспе у депресију, а цене на тржишту некретнина заустављају се у својој, рекло би се, незадрживој тежњи ка расту.

Андреј Лањков,