Рубинијеве мрачне евро прогнозе уочи самита ЕУ

Дводневни самит ЕУ који треба да буде отворен у Бриселу у четвртак треба да одговори на главно питање. Да ли је унија у стању да ојача позитивне тенденције означене на претходном форуму када му је пошло за руком да усагласи параметре буџета за 2014-2020. годину, или ће Брисел поново испустити финансијско-економску ситауцију из руку?Ситуација у зони евра и даље подсећа на задатак за више непознатих. Тешко је израдити јединствени алгоритам решавања таквих проблема као што је унутарполитичка нестабилност у Италији, приближавање Кипра банкротству и социјално-економски проблеми Грчке који никуда нису нестали, сматра наш коментатор Петар Искендеров.

Одуство нове владе у Италији већ је довело у сумњу овлашћења националне делегације на самиту. Земљу ипак треба да представља вршилац дужности премијера Марио Монти. Невоља је у томе што је његова странка заузела на фебруарским изборима тек 4. место, сакупивши око 11% гласова. Зато је за Монтија тешко да иступа у име будуће владе и да преузима на себе обавезе реализације одлука самита.

Самита ће у правом смислу ове речи и Бриселу бити два. 14. марта увече, после завршетка првог дела самита читаве ЕУ, у ужем саставу ће се окупити лидери земаља зоне евра. Они намеравају да размотре између осталог могући пакет хитне финансијске помоћи Кипру и перспективе формирања банкарског савеза.

Дневи ред широког самита је формулисан глобалније – разматрање економских реформи, путева стимулисања економског раста и формирање јединственог банкарског надзорног механизма. При томе управо израда мера за осигурање економског успона треба да постане камен-темељац сваког антикризног механизма – истакао је у разговору за Глас Русије шеф одељења за међународна тржишта капитала ИМЕМО РАН Јаков Миркин:

- Економски успон у индустријским земљама ЕУ неизбежно и много ће ублажити ризике социјалних реформи. Он ће створити могућности за оне владе које буду спроводиле непопуларне мере. Реч је о таквим мерама које би у условима кризе или чак негативне економске динамике биле просто немогуће.

Ипак не верују сви у способности лидера ЕУ да преломе ситуацију у зони евра набоље. Председник немачке Бундесбанке јенс Вајдман, не чекајући самит, жестоко је критиковао архитектуру зоне евра као такву. По његовим речима, слична архитектура представља хранљиву подлогу за нездраве појаве које се понављају.

Још мрачније прогнозе по традицији су дошле од америчког економисте Нуриела Рубина. Оснивач и председник аналитичке компаније RGE Monitor предвиђа Европи не само наставак дужничке кризе, већ и политички цунами који ће се подићи у Италији. Рубини сматра да одустајање нових власти земље од наставка политике смањења државних трошкова суочиће је са Немачком и ЕЦБ. По сличном сценарију се развија ситуација у Грчкој, и што је још опасније за ЕУ – у Шпанији. И ако је на рачун очувања чланства Италије у зони евра Нуриел Рубини за сада расположен оптимистички, то не може да се каже о будућности Грка и Шпанаца.

Петар Искендеров,