Докле ће Србија бити европски лидер у пушењу?

Позната је чињеница да пушачи у Србији чине једну трећину свих пунолетних грађана, а то је званично потврдио и Институт за јавно здравље у Београду. Колико је ситуација по том питању алармантна, довољно говори податак да се у земљи сваког дана попуши скоро 70 милиона цигарета, а од последица те штетне навике, годишње у Србији умре чак 16.000 људи, колико на пример има становника цела општина Лајковац.

Иако је још 2005. године у превентивне сврхе донет Закон o забрани пушења, а касније и Закон о заштити становништва од изложености дуванском диму, све је то било у највећој мери неефикасно, зато што су након ступања на снагу последњег поменутог закона, током претходне године изречене свега 44 казне, а број активних пушача се није битно смањио, те он и даље износи 33%.

Стога није нимало чудно што је часопис „Вол стрит журнал“, користећи податке од пре неколико година, сврстао Србију на сам светски врх по броју попушених цигарета, наводећи да сваки становник Србије попуши у просеку осам цигарета на дан.

Мада и друге земље имају исте или сличне проблеме са бројем пушача, неке од њих повлаче одлучније мере на сузбијању опасне никотинске навике.

На пример, за разлику од Србије, у којој се по речима здравствених радника из Клинике за пулмологију, борба против пушења практички своди само на отварање саветовалишта за одвикавање, у Русији се однедавно примењују одлучне мере од којих се очекују велики резултати.

Наиме, руски председник Путин је прошлог месеца потписао закон о забрани пушења на јавним местима, који ће се спроводити у две фазе. У првој фази ће бити забрањено пушење у школама, на универзитетима и свим другим установама, као и у државним институцијама, а од 2014. године забрана пушења ће се примењивати и у возовима, ресторанима, хотелима, на аеродромима, аутобуским и железничким станицама. А по најави из руског министарства здравља, пушење ће бити елиминисано на свим јавним местима, што значи да ће без дуванског дима остати и дечија игралишта, спортски објекти, лечилишта, одмаралишта и тржни центри.Осим тога, цигарете ће убудуће моћи да се купе само у великим продавницама, како би се додатно смањио број дуванских зависника и поправило укупно здравствено стање становништва Русије.

А када је реч о Србији, тешко је очекивати да ће се права борба против пушења покренути све док је Србија убедљиво на првом месту у Европи по износу укупних прихода од цигарета у државном буџету, са уделом од 12 процената.

Другим речима, искорењивање пушења би стварно могло да почне тек након подизања српске економије на ноге, јер све док се четвртина државне касе буде пунила од акцизне робе, тешко ће се моћи очекивати да ће држава да се одрекне неопходних прихода. Јер подсетимо, у прошлој години приходи од акциза су износили целих 180 милијарди динара или отприлике 25% буџета.

А све док се то не деси, и све док Србија не крене у одлучно сузбијање пушења, њени грађани ће и даље свакога дана трошити преко 4 милиона евра на цигарете и наставиће доследно уништавати своје здравље. И у томе ће Србија и даље бити неславни европски лидер.

Ратко Паић,