Здравље и власт: примери из историје

Председник Венецуеле Уго Чавез и даље руководи владом. Ово је изјавио потпредседник републике Николас Мадуро. Он је демантовао информацију која се појавила у медијима о томе да је Чавез наводно искључен с апарата који одржавају његов живот. Међутим, сам лидер Венецуеле се већ трећи месец не појављује.
Уосталом, то није први случај у историји кад земљом управља тешко болестан човек.

Приче о томе како су на челу земље били радно неспособни владари познате су од давнина. У средњем веку је била уобичајена пракса да се на трону држи дете или умно неспособан краљ уз фактичку владавину регента, саветника и осталих. Маса таквих примера постоји и у недавној прошлости. Двадесети амерички председник Џејмс Гарфилд је скоро половину свог председничког мандата био прикован за болничку постељу због ране задобијене у леђа. За све то време само је једном одржао седницу с члановима свог кабинета. Потпредседник тада није преузео на себе дужности шефа државе и САД неколико месеци нису имале потпуну управу. Има примера и из совјетске историје, подсећа политички аналитичар Андреј Климов.

- На пример, руководилац СССР Константин Черњенко се такође није одликовао добрим здрављем. И да би се показала радна способност вође, између осталог, организовани су избори у којима је он учествовао. Због тога се болничкој соби у којој је лежао придавао изглед изборног места на којима је он спроводио изборе. Притом је свима било јасно да је то што се он налази на власти – резултат рада медицинара. Било је и других руководилаца који су практично били на апаратима, али је огромна земља, бар правно, била под њиховом контролом.

И кубански лидер Фидел Кастро је дуго времена управљао земљом из болничке собе. Истина, унапред је за сваки случај за свог наследника прогласио млађег брата Раула, који је касније званично преузео кормило. Тако да на Куби болест вође није изазвала велику збрку. Венецуела је друга ствар. Тамо су јаке позиције опонената режима. Последње изборе Уго Чавез је добио с малом предношћу, а онда је практично одмах отишао на још једну у низу операција после које је нестао с политичке сцене. И премда је народу потпредседника Николаса Мадуроа представио као свог следбеника овакав политички сценарио изгледа врло нестабилно. Зато се снаге које владају у Венецуели труде да Уго Чавез остане председник што је могуће дуже, каже председник Института за националну стратегију Михаил Ремизов.

- То је проблем свих режима који се граде на личној популарности. Њихова стабилност зависи од физичког и психичког здравља првог лциа. Зато, кад се код њега појаве здравствени проблеми, околина максимално дуго не открива информације о проблемима и покушава да пронађе неки начин да продужи режим, сад већ без ослањања на прво лице.

Оваква ситуација може да траје прилично дуго. Практично, до краја председничког рока, осим ако у закону није наведено другачије. Кад је премијер-министар Израела Ариел Шарон у јануару 2006. године пао у кому после можданог удара, правно је био на челу земље још више од три месеца. И тек стотог дана болести, његове обавезе су по израелским законима прешле на заменика Ехуда Олмерта.

У случају с Уго Чавезом његове присталице изјављују да су сигурне у оздрављење председника. Стога нема никаквих основа да се мења шеф републике, истиче генерални директор Фонда за ефикасну политику Кирил Танајев.

- Политичка сила која је довела руководиоца земље на власт заинтересована је да добије максималне погодности у условима политичког процеса. То је нормално. У томе нема ничег ни рђавог, ни срамотног. Ако се човек разболео, живот се на томе не прекида. А ни политички, економски и социјални интереси никуда не нестају. Сваки руководилац овог нивоа представља олицетворење одређене политичке линије, одређених социјалних слојева, одређених приступа економији. И наравно, његова болест ни у ком случају не треба да доведе до прекида ове линије. То је логика политике.

Уколико Уго Чавез не буде могао да се избори с болешћу, његова смрт ће бити објављена најкасније за три-четири дана. Противзаконито је и једноставно глупо то даље крити, сматрају стручњаци. А док председник дише, нека је то и уз помоћ апарата, нико га неће спречити да остане шеф државе.

Наталија Коваленко,