BitLab хостинг
Почетна страница > Новости

Кримски рат у сликарству

Кримски рат у сликарству
25.02.2013. год.

1. марта се у Централном дому уметника у Москви отвара традиционални Међународни уметнички салон – највећа годишња изложба на којој је представљено стваралаштво професионалних уметника, настављача традиције националних школа Русије, земаља ЗНД и Прибалтке.

Легендарни напад руске лаке коњице код Балаклаве, крвави Алмински бој и друге битке из Кримског рата приказани су на платнима савремених уметника... Изузетан пројекат јесте „Севастопољска сага“ Сергеја Берлова: серија монументалних сликарских радова посвећених Кримском рату 1853-1856.г.

По мишљењу Сергеја Берлова,

- Кримски рат је неправедно пао у заборав, иако се на бојним пољима Алме, Балаклаве и код зидина Севастопоља решавала судбина Русије. Надам се да ће нас ови радови подсетити и на то како се рађала наша отаџбина. У историјским догађајима које сам покушао да прикажем, нема масовних сцена битака и ратних страхота, оне локално приказују ратна дејства. Међутим, у овим фрагментима постоји жеља да се покаже храброст руског војника у бици, кад се живот у име отаџбине давао са жељом да непријатељ буде побеђен.

Балаклавској бици од 13. (25.) октобра 1854. године, која је била једна од највећих битака у Кримском рату, посвећена је једна од слика „Напад лаке коњичке бригаде“. То је најезда 600 коњаника на руске позиције у долини дугој три километра. Познато је да је у току напада под ураганском артиљеријском паљбом погинуло 129 енглеских коњаника и укупно до две трећине нападача. Овај догађај надахњивао је многе песнике и уметнике. Тако су настале познате песма Алфреда Тенисона „Напад лаке бригаде“ и истоимена слика енглеског уметника Ричарда Кејтона Вудвила. У историју је ушла и изјава учесника у бици, француског генерала Пјера Боскеа: „То је било величанствено, али тако се не ратује.“ Мање је познат крај реченице: „То је било безумље.“

Аутор пројекта „Севастопољска сага“, директор галерије „Колосеум-арт“ Наталија Гришина је за „Глас Русије“ рекла:

- Чинило ми се да је ова тема врло занимљива и актуелна. Десило се тако да се многих битака Кримског рата, на пример, за Алмински бој, данас сећају и за њих знају углавном стручњаци. А не смеју се заборављати јунаци руске историје. Надам се да ће овај пројекат оставити утисак.

У Алминској бици од 2. (14.) септембра 1854. године уметника је заинтересовала сцена контранапада пет руских батаљона Московског пука против десет батаљона 2. француске дивизије на левом крилу битке. На почетку битке Французи су успели да се попну на узвишицу на обали стазом коју су Руси сматрали непроходном. Лево крило руске одбране је почело да се повлачи, али се десно одржало. Руска војска је претрпела велике губитке и команда је дала налог за повлачење. Али противник, такође исцрпљен, није одлучио да крене у потеру. Како је истицао историчар Евгеније Тарле, без обзира на то што је после битке пут ка Севастопољу био отворен, битка је зауставила приближавање противника Севастопољу. То је омогућило да се избегне освајање на јуриш града који је остављен без војске и обезбедило је време како би се припремила опсада.

По признању Сергеја Берлова,

- Рад који сам обавио заснива се на многим историјским документима, проучио сам униформу и опрему зараћених страна и природу. Моје стваралачко виђење догађаја не претендује на стопостотну документованост, једноставно сам покушао да кажем нешто о заборављеном подвигу наших сународника.



  • Извор
  • Глас Русије, фото: ЕПА/ vostok.rs


Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост

НОВОСТИ ИЗ РУБРИКЕ

Предстојећи догађај ће разоткрити „немоћ“ Запада и неспособност да оконча сукоб у Украјини, изјавио је бивши руски председник


Слање НАТО трупа у Украјину могло би да изазове свеопшти нуклеарни рат, упозорио је мађарски министар спољних послова Петер Сијарто

На редовном брифингу одржаном 3. маја 2024. године, званични представник МСП Русије Марија Захарова одговорила је на питање о предлогу резолуције ГС УН о Сребреници. Доносимо цео текст питања...


Кијеву недостаје оружје и мотивисани војници, али је мало вероватно да ће мировни преговори бити пре 2025. године, рекао је његов заменик шефа обавештајне службе за Тхе Ецономист

Будимпешта није била претплаћена на истополне бракове или рат са Русијом када је постала чланица, каже премијер


Одбрана виталних  државних и националних интереса, наставак историјског развоја Србије, наставак евро интеграција, рад на унапређењу целокуоног друштва и побољшању животног стандарда грађана свим часним и поштеним грађанима Србије...


Остале новости из рубрике »
BTGport.net - у1
Русија у XIX веку

СЛИКА СЕДМИЦЕ

WEB SHOP
WebMaster

ДјЕВОЈКА ДАНА