Награда човеку који није започео светски рат

Добитник Дрезденске Међународне награде за мир ове године је совјетски официр Станислав Петров, који је 26. септембра 1983. године спречио почетак нуклеарног рата. Међународна награда се додељује овом човеку већ трећи пут.

Тада је Петров био оперативни дежурни командног пункта Серпухов-15, који се налази сто километара од Москве. У то време хладни рат је био у јеку: пре три и по недеље у СССР био је оборен јужнокорејски путнички Боинг-747. У командни пункт је стигла информација космичког система за рано упозоравање, примљеног у наоружање годину дана раније. 26. септембра за време дежурства Петрова компјутер је саопштио да је лансирана ракета са америчке базе. Ипак, анализиравши ситуацију (ласнирања су била изведена само из једне тачке и састојала се од свега неколико интерконтиненталних балистичких ракета), потпуковник Петров је донео одлуку да је то лажни сигнал. Он је преузео на себе одговорност за судбину света. И био је у праву. Сећајући се тог херојског постпупка Станислав Петров је говорио за Глас Русије.

- То није херојски поступак. То је мој посао, ништа херојско нисам урадио и не осећам се херојем.

Шта сте осетили када сте сазнали да вам је додељена Дрезденска награда за мир?

- Да вам кажем искрено, мало сам се зачудио зато што сам за две године добио две награде у Немачкој, оборио сам све рекорде...

Шта је могло да се деси да сте у ноћи између 25. и 26. септембра поступили другачије?

- Масовне размене ракетних напада значе да земља која је напала прва умире 27 минута касније, зато што чим земља коју нападну пронађе напад, она одмах лансира своје ракете и наноси узвратни ударац.

А да ви нисте схватили да је узбуна била лажна, већ права, како би се развијали догађаји?

- Шта би могло да буде даље не могу да кажем, зато што знам шта је било у ствари.

За време доделе награде разрушили сте мит о црвеном дугмету уз помоћ којег може одмах да се нанесе узвратни ударац противнику.

- Дугме је постојало, предвидела га је фабрика која је правила командну таблу.

Да ли је оваква ситуација могућа данас?

- Више није, пошто су мере предузете. Сада дежурни урачунавају оперативну ситуацију и космичка апаратура за детектцију искључује лансирање ракете.

Тачније савремени системи раног упозоравања су практично идеални?

- Вероватно је то мит, идеални систем не постоји.

А шта сте ви као обичан човек, а не као официр осетили те ноћи 26. септембра?

- Море емоција, врло много. Када је то било на тренинзима, за нас то није било неочекивано, зато што је сирена завијала, све је било нормално, а ту тишина, радна атмосфера, и одједном сигнал — то већ није за људе са слабим нервима. Шок, изненађење, изгубљеност. Панике није било, збуњеност је лако могла да се претвори у панику, али ја сам је угушио у корену.

Оксана Ценер,