Лијевно је у народној пјесми проклето зато што су окупатори у њему мучили своје затворенике, исто онако као што то данас раде представници однарођеног режима у окупираној Црној Гори, тврде у удружењу ВасојевићаАНДРИЈЕВИЦА – Након најновијих друштвено-политичких дешавања Удружење Васојевића „Васо” покренуло је иницијативу којом се тражи да се Андријевица преименује у Проклето Лијевно. У иницијативи је наглашено да је у датим приликама, гдје доминира тиранија Мила Ђукановића, то најадекватнији назив за овај поткомовски градић. Истакнуто је да је Андријевица, као слободарско мјесто које је кроз историју било светионик зоре и слободе, последње двије године постала окупирана зона у којој владајући режим покушава да угуши сваку слободоумну мисао и идеју.
– Народна пјесма „Стари Вујадин” указује да је њен главни јунак био поносан и частан човјек кога ни најтеже муке нијесу натјерале да укаља образ и изда најближе. Он је изабрао јуначку смрт, јер није могао да поднесе издају и живот без части и достојанства. Људи слични Старом Вујадину вјековима су живјели на простору Васојевића, спремни да храбро одговоре свакој немани овога свијета. Међутим, данас је Андријевица постала мјесто гдје живи народ којем је актуелни режим ставио до знања да ће бити мучен и промучен уколико не поступи онако како то од њега захтијева Мило Ђукановић. Такав однос је довео до свеукупног посрнућа Андријевице, којој због свега што се дешава најбоље пристоји име Проклето Лијевно, јер је Лијевно у народној пјесми проклето зато што су окупатори у њему мучили своје затворенике, исто онако као што то представници однарођеног режима раде данас у окупираној Црној Гори – нагласио је предсједник Управног одбора Удружења Васојевића „Васо” Зоран Лакушић.
По његовом мишљењу много је разлога због којих би требало подржати назначену иницијативу и тако на симболичан начин указати свијету да је Андријевица заиста постала мјесто у коме се не може организовати неки нормалан живот.
Стари Вујадин је симбол правог српског хајдука, спремног да се жртвује за друге. Његова љубав према узвишеним идеалима је била јача од сопствене смрти. Данас је таквих идеала све мање, а и они који би хтјели у хајдуке, као Стари Вујадин, немају куд, јер им је овај режим посјекао шуме и уништио све оно од чега је народ Васојевића кроз вјекове живио и опстајао. Поред тога, хајдуцима су потребни јатаци, односно добри домаћини који ће их хранити и спасавати. Данас у Васојевићима више нема правих домаћина, јер су села уништена, а некадашње газде претворене у сиротињу. Бивше газдинске куће, умјесто пуним амбарима и торовима, данас се хвале социјалама – наводи Лакушић, додајући да је то разлог више да се Андријевица преименује у Проклето Лијевно.
Он је истакао да ће Васојевићи вратити изгубљени сјај само ако Мило Ђукановић и његови истомишљеници оду са власти. Нагласио је да је народу Андријевице у овим бесудним временима остало само да се брани ријечима.
– Турци су Старом Вујадину пребијали и ноге и руке. Пријетили су му да ће му очи извадити. Али Вујадин им одговара ријечима, јединим оружјем којег је у тамници имао. Тако се и ми данас једино можемо ријечима бранити, јер нам све друго узимају. Узимају нам језик, узели су нам Косово, ударају нам на цркву, укинули су нам право на рад, поручујући омладини, онако између редова, да су дрога и криминал њена будућност. Зар то није равно проклетству, кад један министар одлучује која ће се чистачица запослити у неком маркету. Зар то није проклетије од Проклетог Лијевна. То проклетство ће нестати онога тренутка када с власти оду Мило Ђукановић и његова дружина. Тада Андријевица више неће бити Проклето Лијевно, него мјесто у којем ће се вратити нада за боље сјутра – поручио је Лакушић.
Д. Јововић
Стари Вујадин за наук
Предсједник Удружења српских књижевника у отаџбини и расејању Брано Оташевић наводи да сви Васојевићи треба добро да изанализирају пјесму „Стари Вујадин” и да из ње извуку одређене поуке.
– Предлажем свим Васојевићима да се добро суоче са пјесмом „Стари Вујадин”, јер кад неко крене да уништава духовне и културне вриједности једног народа, нудећи му нешто што нема везе са здравим разумом, онда је то равно проклетству. Кад се људи од знања и пера потискују негдје на маргине, а на њихова мјеста доводе незналице, то је равно проклетству. Ако то прихвати већина народа онда се ту мора употријебити још тежа ријеч. Зато разумијемо унутрашњу горчину свих Васојевића који од великог јада предлажу да се Андријевица назове Проклето Лијевно – казао је Оташевић.
Горе од проклетства
Станоје Стијовић: – Из дана у дан све више добијам утисак да је на Андријевицу пала нека велика анатема, јер овдје, захваљујући људима из власти, живот полако нестаје. Нестају обичаји, газе се духовне вриједности, док је сиромашних све више. Све је као у оној народној – Смислили су муке за горске хајдуке. Зато мислим да тај назив Проклето Лијевно у овом тренутку одговара Андријевици из које сви одлазе, а у њу се нико не враћа.
Тихо Кићовић: – Вође садашњег тоталитарног режима у Црној Гори су натјерале овај народ да изгуби морал. Само они најхрабрији су остали чисти. То се најбоље види на примјеру Андријевице, гдје су се некада на прстима могли пребројати они који су давали легитимитет безакоњу Мила Ђукановића. Данас је прича сасвим другачија, јер је на овим просторима посијан страх. Зато мислим да би Андријевици требало дати име Страшно Проклето Лијевно, јер то жалосније звучи од сваке жалости.
Станко Стојановић: – Ово је горе од Проклетог Лијевна, јер муке овог народа трају већ двије деценије. Сви смо ми гурнути у један амбис из којег можемо изаћи само ако се ослободимо накарадног поретка који влада у Црној Гори. Тек тада ће нестати ова мука која се надвила над Андријевицом.