Сергеј Лавров допринео јачању руско-афричког пријатељства

Русија тежи да игра у Африци исту улогу, коју је тамо својевремено играо Совјетски Савез. Успостављање тесних политичких и економских веза је постало циљ посете Сергеја Лаврова Африци. У контактирању с политичарима у Алжиру, ЈАР, Мозамбику и Гвинеји он је више пута истакао да се њихови погледи поклапају са ставом Москве у многим међународним проблемима. Додуше, за сада су већи успех постигли на том континенту Кинези.

Један од чудних догађаја ове недеље је била ситуација, када државни секретар САД Џон Кери није могао да се телефоном повеже с Сергејем Лавровим. Све агенције су објавиле ту вест. Међутим, од понедељка до четвртка руски министар је обилазио Африку, посетивши у току 55 сати 4 земље. Разуме се, у таквим условима није увек било могуће одговорити на телефонски позив. Прва земље његове турнеје је био Алжир. Сусрет с председником Абдел Азизом Бутефликом је одржан у веома благонаклоној атмосфери.

Током пријема код председника Алжира се потврдило подударање наших погледа на то, како је неопходно организовати реформу међународног система. Пре свега у томе, што се тиче власти права, централне улоге УН и њеног СБ, на неопходност регулисања конфликата искључиво политичкко-дипломатским средствима без мешања у унутрашње послове суверених држава. Управо у том смислу прилазимо са солидарних ставова догађајима на Блиском Истоку и на Северу Африке, укључујући драмски развој догађаја у Сирији, Малију и другим земљама тог региона.

За Алжир су догађаји у Сирији од посебног значаја. Реч је о томе, што су те две земље последње арапске државе, где на власти нису исламисти.

Сусрети Лаврова с другим афричким лидерима су били посвећени сличним темама. Поред подршке принципа националног суверенитета стране су говориле о евентуалном реформирању УН и успостављању економских веза с Русијом. Изузетак је била ЈАР, где је велика пажња била додељена предстојећем самиту БРИКС. Ове године ће он први пут бити одржан на територији Афричког континента. Према речима Лаврова, тај ће сусрет омогућити осталим учесницима БРИКС – Кини, Индији и Бразилу да боље упознају Африку. И на односе РФ и ЈАР он ће утицати позитивно, - сматра шеф Центра истраживања руско-афричких односа и спољне политике земаља Африке Института Африке Евгениј Корендјасов.

- Иначе се слажемо с јужноафричким руководством да је потребно појачати заједничку делатност земаља БРИКС и афричког континента, користећи могућности ЈАР. Можемо да много учинимо једни за друге и у области вађења корисних руда, и у области грађевинарства, и у области банкарске структуре, и у области испорука висококвалитетних вина.

Иначе, јекдна земља из клуба БРИКС одлично зна Африку. То је Кина. Она остварује мосовну експанзију на тај континент. Например, у гвинејском главном граду су Кинези уредили друштвени саобраћај, саградили стадион и електрану, у Мозамбику саградили аеродром, зграду МИП итд. Разуме се, то није добротворна делатност. Инвестиције у афричке земље омогућују Кини не само приступ рудним богатствима, већ и механизам утицаја на месне елите. Русија не може да се равноправно такмичи с Кином у Африци, - каже припадник института Африке Виктор Журављов.

- Ми би добро радили у Африци да смо имали материјалне ресурсе попут Кинеза. Огромни финансијски ресурси омогућују Кинезима да се активирају и имају позитивне резултате за себе.

Постоји још једна појединост, која подстиче кинеску експанзију у Африци. У Кини се стратешка питања регулишу једноставније него у Русији. Ради усвајања решења је довољан потпис једног од чланова ЦК комунистичке партије. У Русији се слична решења усклађују у различитим установама. Зато Кинези имају предност. Између осталог, у Африци с њима не могу да се такмиче ни Американци. Пекинг се не узрујава због поштовања људских права, зато је спреман да пружи кредите чак најзлогласнијим афричким лидерима, купујући њихову лојалност. САД не могу да делују на такав начин. Зато Кина има већи од Америке робни промет с Африком.