Против кога се гради кинеска ПРО?

Кина је постала друга земља у свету која је успела да обори балистичку ракету на средњој деоници трајекторије уз помоћ кинетичког ловца. Ово је крајем јануара саопштила агенција Синхуа.

Системи за стратешку противракетну одбрану представљају специјалну врсту оружја. Противракетно оружје је намењено за обарање ракета или ракета средњег домета противника и скоро увек кошта много више од балистичке ракете коју треба да обори. Међутим, за сигурно погађање једног циља треба употребити два или више противракетних оружја.

По свему судећи, у систему ПРО који Кина тестира, користи се ракета-ловац КТ-2 – тешка ракета која се производи на основу међуконтиненталне ракете на чврсто гориво DF-31. Кина не објављује податке о вредности свог стратешког ракетног оружја. Међутим, доступни су подаци о вредности ракета које се користе у америчким системима ПРО.

Један амерички противракетни уређај GBI који се користи у систему ПРО копненог базирања GMD првобитно је коштао $70 милиона, а ако се узму у обзир накнадне измене конструкције - $90 милиона. С обзиром на толику цену не може се говорити о већим наруџбинма противракетног оружја. GBI се купује у неколико јединица и не сваке године. Мање моћно противракетно оружје намењено обарању ракета средњег домета купује се у количини од 20-50 годишње. Више себи не могу да приуште чак ни САД са својим гигантским војним буџетом. Ако масовна изградња система ПРО није у моћи САД, нема основа да се очекује да ће данас Кина успети да је оствари.

Ракетни комплекси ПРО су само део система за заштиту од ракетног напада противника. Делимично скуп, али не и најважнији. Најбољу заштиту од балистичких ракета противника и даље представља благовремено наношење удара и уништавање ових ракета пре старта. Супер скупи комплекси ПРО су потребни да би се обориле малобројне ракете противника које ипак не буду уништене на земљи и успеју да стартују.

Против кога Кина може да гради своју ПРО? Она гарантовано нема смисла против САД и Русије. Стратешки арсенал КНР је још увек премали и Кинези немају шансе да причине штету америчком или руском потенцијалу.

Очигледно је да систем ПРО треба да обезбеди заштиту Кине од ракета суседних азијских држава, чији се ракетни и нуклеарни потенцијали налазе у раном стадијуму развоја. Највероватније је да је кинеска ПРО усмерена на Индију. Индијски ракетни капацитети нису велики, али се стварају углавном ради задржавања потенцијала Кине. Сматра се да Индијци имају само неколико десетина нуклеарних пуњења. Иако Индија има великог успеха у производњи балистичких ракета средњег домета, оне засад такође броје само неколико десетина. Чак ни ове снаге неће моћи да парирају средствима само једне ПРО. Најскупља и најсавршенија индијска балистичка ракета Agni 5 домета од преко 5.000 км кошта свега $9 милиона, што је 10 пута јефтиније од америчке GBI и неколико пута је јефтиније од кинеског система с ракетом КТ-2, који може да осигура обарање Agni 5. Притом није сигурно да ће резултат обарања бити стопостотан.

КНР ће морати да уложи огромне инвестиције у средства за космичко и ваздухопловно обавештавање, као и у ненуклеарне ударне системе који су у стању да неутрализују индијски потенцијал. А Индија ће морати да предузме напоре за убрзани развој свог система ПВО, којем дуго времена није посвећивала дужну пажњу.

Програм развоја балистичких ракета средњег домета реализује и Тајван. Без обзира на смањење напетости између острва и копна, радови на усавршавању тајванских ракета се одвијају пуном паром. Док су раније такве ракете биле у стању да дођу до Шангаја, сад судећи по тајванским изјавама могу да представљају претњу по централну Кину, а можда и Пекинг.

Програм за израду балистичких ракета домета до 800 км реализује Јужна Кореја. Напокон, моћан арсенал ракета средњег домета и нуклеарно оружје поседују Пакистан и КНДР. Обе земље имају пријатељске односе с КНР, али се суочавају с озбиљним претњама по унутрашњу политичку стабилност и њихова будућност је непредвидива.

Није чудо што је Кина која се налази у нестабилном региону одлучила да се осигура сопственим системом ПРО. Међутим, стварање овог система ће неизбежно изазвати покушаје других земаља у региону да појачају свој стратешки потенцијал.

Василиј Кашин,