Тројни састанак у Бриселу - разговор глувих

Председник Србије, Томислав Николић и председница самопроглашене републике Косово, Атифете Јахјага, сусрели су се јуће, 6.фебруара у Бриселу, . Тројном састанку на највишем нивоу је присуствовала и висока представница ЕУ за спољну политику и безбедност, Кетрин Ештон. Састанак је трајао нешто мање од сата, а водио се у просторијама зграде Европске спољно- политичке службе. Овом сусрету иза затворених врата присуствовали су и саветник председника Србије за спољну политику Марко Ђурић и саветник Јахјаге, Рамуш Тахири.

Након разговора висока представница Кетрин Ештон се јавности обратила писменим путем и нагласила да су је током разговора Николић и Јахјага уверили у приврженост дијалогу. Атифете Јахјага је са своје стране састанак оценила као конструктиван сусрет „председника две суверене и независне земље“. Председник Србије је након састанка, изјавио да је последња ствар коју би у животу урадио је да пристане на прихватање Косова као независне државе.

Интересантно је да је састанак одржан на исти дана када су у француском Рамбујеу, 1999.године започели преговори у оквиру мировне конференције о Косову. Будући да су преговори пропали и да је уследило бомбардовање и касније улазак НАТО трупа на територију јужне српске покрајине, лако се може уочити и одређена паралела. Професора Универзитета у Београду и бившег амбасадора Србије у Француској, Предрага Симића, замолили смо да за коментар овим поводом:

- Свакако да има симболике, јер преговори у Рамбујеу су били последњи покушај Француске и Русије, односно тадашњих министара Ибера Ведрина и Игора Иванова да спрече најављену интервенцију НАТО-а против тадашње Савезне републике Југославије. Ти преговори су могли имати успеха да је постојала воља европљана, али и да је тадашња власт у Београду реаговала на адекватан начин. То се није догодило и то је био увод у војну интервенцију, којом је практично територија Косова стављена под међународну контролу УН и де факто мисије НАТО-а, КФОР-а. Вероватно су јучерашњи разговори симболично показали и последицу управо свега тога што се догађало.

Како коментаришете то што је након састанка, Атифета Јахјага рекла да је председник Николић „опет користио националистичку реторику“.

- У време после пада Берлинског зида, распада за све 3 источно европске федерације, СССР, Чехословачке и СФРЈ, важе некаква нова правила, барем на Западу. А то је да су захтеви свих етничких група за самоопредељење и отцепљење нешто због чега је дозвољена и војна интервенција иако то није записано у Повељи УН. Управо са тих позиција је и наступала Јахјага. Међутим, чини ми се да је јучерашњи састанак прошао у разговору „глувих“. За "председницу" Косова то је била прилика да манифестује њихову самопроглашену независност и да састанак протумачи као билатерални сусрет две суседне државе. За председника Николића је овај сусрет био прилика да се покаже неспремност да се оде даље од оквира Резолуције. А Кетрин Ештон је, чини ми се, управо овим покушала да покаже да, упркос кризи која потреса ЕУ, европска дипломатија може да доведе до оваквих сусрета и да демонстрира своје постојање.

Како оцењујете задовољство исходом сусрета које је изразила немачка канцеларка Ангела Меркел, али и речи председника Николића да Србија „ослушкује поруке из Немачке, али да се не руководи њеним жељама“?

- Меркел је свакако била задовољна, јер је Немачка једна од чланица ЕУ које су признале Косово и она је овај сусрет интерпретирала на начин као и Атифете Јахјага. Међутим, мислим да ни интерпретација председника Николића, ни оних земаља које Косово нису признале, јер у њему виде преседан који може озбиљно да угрози и њихов интегритет, није тако ентузијастична. Таквих земаља које нису признале Косова има доста и широм света, али и у оквиру ЕУ- јер Косово практично може постати озбиљан преседан и подстрек за друге сепаратистичке покрете.

Како Ви видите и оцењујете укупно овај сусрет? Да ли је ово некакав корак напред?

- За Атифете Јахјагу је свакако корак напред. За Србију, која се одлучила на овај корак у жељи да добије очекивани датум за почетак приступних преговора са ЕУ, одговор на питање да ли је ово био корак напред, даће тек предстојећи извештај комисије ЕУ о напретку Србије и евентуална одлука о давању датума. Међутим, у самој Србији има доста гласова незадовољства. Такве су се речи могле чути и од бившег председника СР Југославије Војислава Коштунице и многих других. Тако да је Србија веома подељена у погледу оцене јучерашњег састанка у Бриселу.

Ваља поменути за крај и да медији овај састанак одржан на највишем нивоу „у склопу нормализације односа Београда и Приштине“ оцењују као симболичан.

Јована Вукотић,