BitLab хостинг
Почетна страница > Новости
Бранко Ракочевић

БРИТАНЦИ ПЛАШЕ РУМУНЕ И БУГАРЕ ДА ИМ НЕ ДОЛАЗЕ

 БРИТАНЦИ ПЛАШЕ РУМУНЕ И БУГАРЕ ДА ИМ НЕ ДОЛАЗЕ
01.02.2013. год.
По недавно објављеним прогнозама неких експерата , у наредних пет година у Велику Британију ће доћи из Бугарске и Румуније у потрагу за било каквивм послом најмање 250 хиљада очајника .
Уплашени могућношћу доласка у своју земљу толиког броја Бугара и Румуна , бритнаски министри су решени да по сваку цену одбију нежељене госте , потенцијалне мигранте из земаља Источне Европе, придошлица у Европску Унију (ЕУ).
 
Широка и свеобухватна антирекалама одвраћања
 
С тим циљем британски министри су одлучили да у Румунији и Бугарској развију широку и свеобухватну антирекалмну капмању како би своју земљу, економске и друштвене прилике, па и злоћудну природу ,приказли у што црњим бојама.
 
Немате куд код нас, видите какви смо!
 
Рекламна порука „ Немати куд код нас, видите какви смо“ је основни акценат који хиперболише у негатвном смислу живот у Великој Британији.
 
Пишући на ову тему, британски Гардиан (Guardian) је недавно открио да ће острвске власти дати све од себе како би Бугаре и Румуне одвратиле од пута преко Ламанша, плашећи их не само великом стопом незапослености и дугим редовима пред
берзама рада ( дужим од Темзе ) , него још и лошим временским приликама у сва четири годишња доба , од којих најдуже трају позна јесен и зима кад „мутно је небо сво“, док се пролеће и лето само симболично промањају иза тмурних облака .Зато им је боље
да остану тамо где су, у својим земљама ,које бар не оскудевају
 
у броју сунчаних дана. Напротив, имају их у изобиљу. Па нека их почну извозити у друге чланице ЕУ, у Енглеску пре свега, само да не долазе, жељу да их виде ће, истина, тешко, али ипак некако претрпети.
 
Усавршавање обика и садржаја антирекламе
 
Миниситри су чврсто решили да усаврше све облике и осавремене садржаје антрирекламе своје земље међу Бугарима и Румунима како би они коначно схавтили да је Британија све пре него обећана земља, а да улицама њених градова не теку мед и млеко.Зато боље да се посвете у завичајним просторима базарима меда и
фестивалима млека и млечних производа , а британски новинари 
ће све то помно пратити и интернетом разглашавти питорескне
крајолике и медаре, и млекаре, у народним ношњама са филигрански извезеним оковратницима, кошуљама и кецељама. Дивота божја, на коју се еври роје попут пчела ! Шта ће им више?
 
А Британке , за разлику од Румунки и Бугарки,не само што не умеју да везу, нго ни конац у иглу да не могу да увуку, ни тканину да набоду, толико им се тресу руке, а уз све то су или кратковиде , или далековиде, у сваком случају разроке!
 
Коме су оне као такве још потребне изузев Енглезима који су на њих навикли !
 
Гардиан истиче како је безброј варијанти у игри, па се оечкује да ће коначно бити прецизирани форма и садржај антирекламе .
 
И недавне велике поплаве у антрекламним порукама !
 
Колико је одвараћање Бугара и Румуна од њиховог намераваног похода на Острво озбиљно схваћено, сведочи и потврда да ће у антиреклами значајно место заузети и недавне поплаве великих раземра у Британији које су однеле, нажалост, десет живота.
 
Ипак, мало ко се нада да ће антиреклама , макар каква била по обиму и садржају, чак и са неограниченим „роком употребе „, довести до позитивног исхода и зауставити талас миграната који се са Црног мора ваља према Британији.
 
Преплашила их ништавност живота
 
А грађане новопридошлих чланица ЕУ , Бугарске и Румуније, тешко је уплашити, пошто су већ неколико година толико преплашени ништавношћу живота које им је донело чланство њихових земаља у ЕУ.
 
Јер увек је бивало, али можда никад као сада , да сит гладног не рауме .

 





Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост

НОВОСТИ ИЗ РУБРИКЕ


Украјински председник не жели да поремети већ отежану акцију мобилизације, изјавио је за лист локални посланик

Украјински главнокомандујући Александар Сирски признао је да су руске снаге постигле тактичке успехе у низу области у зони борбених дејстава.


У првом кварталу 2024. године фокус НИС-а био је на наставку и повећању обима инвестиционог циклуса започетог прошле године. Тако је у развојне пројекте инвестирано 10,5 милијарди динара, што...



Остале новости из рубрике »
BTGport.net - у1
Русија у XIX веку

СЛИКА СЕДМИЦЕ

WEB SHOP
WebMaster

ДјЕВОЈКА ДАНА