Има ли Србија новца да учествује на Евровизији?

У време када целу Европу тресе грозница финансијске кризе, многе земље су одлучиле да смање трошкове барем тако што ће одустати од учешћа на 58. Песми Евровизије. До сада су такву одлуку донеле земље попут Португала, Турске, Пољске, Словачке, као и неке друге. Међутим, иако је Србија по свим релевантним економским показатељима у још горој економској ситуацији од њих, она није озбиљније размишљала да на исти такав начин покуша да уштеди новац.

Подсетимо, први је од учешћа на такмичењу за најбољу европску песму одустао Португал, чији јавни сервис је навео као главни разлог за то финансијски притисак, односно ново повећање пореза и строге мере штедње које је увела тамошња влада. Притом су нагласили да је Евросонг последња ствар о којој размишљају у овом тренутку.

А затим су јавни сервиси Пољске, Чешке и Андоре такође изјавили да се одлучују за исти корак због недостатка финансија и буџетских ограничења.

Потом су уследили откази наступа на Евровизији и од Грчке и Словачке. На грчкој државној телевизији су том приликом изашли са јавним саопштењем да није проблем у новцу, него у томе што је, како су рекли, „неморално трошити када људи гладују, усред највеће кризе у историји“.

Листу земаља које су одлучиле да због економске кризе не шаљу своје представнике на европско музичко такмичење проширили су Кипар и Босна и Херцеговина.

Међутим, нису само новчани проблеми били повод за одустајање појединих земаља, већ је било и оних које су недостатак своје жеље за учествовањем образложиле политичким разлозима. На пример, аустријска телевизија се још 2007. године повукла са тог такмичења, када су дословно изјавили да „све док је Песма Евровизије полигон за политичку параду, а не међународни забавни програм, аустријска телевизија не жели да шаље још талената из Аустрије на такмичење на којем немају шансе“.

А Радио телевизија Турске је била подједнако оштра у осуди овог традиционалног такмичења, рекавши да неће учествовати на Евровизији јер по њиховом мишљењу „привилеговане земље Велика Британија, Немачка, Француска, Шпанија и Италија имају исувише повлашћен положај у односу на друге учеснике тог фестивала.“

А да су критичари у праву када кажу да је тај фестивал уствари више политички него музички догађај, говори чињеница да је Песма Евровизије први пут одржана 1956. године као један у низу покушаја да се помири послератна западна Европа, а настала је отприлике у исто време када и Европска заједница за угаљ и челик, која је била зачетак стварања Европске уније.

Политизовање ове музичке манифестације се наставило и касније, као на пример 1990. године, када је на њој победио певач Тото Котуњо са композицијом која је славила европску политичку интеграцију и стварање Европске уније, а на истом такмичењу је био присутан и велик број других песама које су се такође бавиле актуелним политичким темама.

У сваком случају, Србија ни због економских, а понајмање због политичких разлога није показала намеру да доведе у питање своје учешће у овогодишњем такмичењу Песме Евровизије, које се одржава у мају у шведском Малмеу. Како су раније изјавили на Радио-телевизији Србије, након пријаве за учешће, србска државна телевизија сада чека да јој се одреди колико треба да плати за учешће, које ће бити отплаћивано на рате. Иначе, износ котизације за учешће на Евровизији коштао је Србију у претходне две године укупно 100.000 евра.

Државна телевизија по признању њеног директора грца у финансијским губицима и зато је чак најављивао да РТС неће моћи још дуго да функционише. Штавише, из тог разлога је раније затражио од Владе Србије да финансира јавни сервис са по 3 милиона евра месечно. Међутим, очигледно је да ни таква тешка економска ситуација није успела да натера одговорне људе у Радио-телевизији Србије да по угледу на низ других европских земаља откажу своје учешће, макар зато што је, како рекоше Грци – „неморално трошити када људи гладују“.

Ратко Паић,