Гаспром и Роснефт освајају епиконтинентални појас

Руска влада иступа за активније геолошко истраживање епиконтиненталног појаса земље. У будућности у том раду би могле да учествују и приватне компаније. Све одлуке о освајању руског епиконтиненталног појаса морају да имају дугорочни карактер.

Епиконтинентални појас диктира своје услове рада. Освајање морских налазишта тражи научни прилаз уз коришћење високих технологија, тражи инфраструктуру и огромна улагања. Главно је да је то дугорочни рад, јер би у другом случају грана била ограничена у средствима. При томе она се не ограничава вађењем и транспортовањем енергената. Да би тамо био уложен новац, потребан је стабилан и разумљив правни режим, - истакао је премијер Дмитриј Медведев. Перспективе освајања ресурса епиконтиненталног појаса влада је разматрала приликом специјалне седнице.

- За инвеститоре, независно од тога, ко спада у ту категорију, важна је стабилност и предвидљивост државне политике. Раније је био усвојен низ важних одлука, укључујући ограничења састава субјеката корисника недара земље на епиконтиненталном појасу. Осим тога, за руске државне компаније и њихове међународне партнере предвиђен је посебан порески и царински режим.

Једно од главних питања је хоће ли бити дозвољено приватним компанијама да разрађују енергенте на епиконтиненталног појасу, за сада оно нема одговор. Влада планира да и то промисли. Шеф Министарства природе Сергеј Донској сматра да то питање треба решити позитивно.

- Данас право на разраду епиконтиненталног појаса имају само компаније с државним учешћем више од 50 одсто и искуством рада на епиконтиненталног појасу у току најмање 5 година. Том критеријуму одговарају само Гаспром и Роснефт. Оне су већ поднели упите за освајање различитих зона – Роснефт за 12, а Гаспром за 17. Чиновници не искључују да ће компаније добити те зоне. Онда ће у току 10 година оне резервисати практично 80 одсто руског епиконтиненталног појаса.

На шта могу да рачунају приватници? Могу да им буду пружене зоне, за које нису заинтересоване државне компаније. Међутим, за приватне компаније ће и те скромне могућности бити веома интересантне. Вреди да се помене да такве перспективе могу да имају само руске компаније.

Руски епиконтинентални појас је највећи у свету, он има више од 6 милиона квадратних километара. Агенција за експлоатацију рудних богатстава је издала 107 лиценца за освајање налазишта епиконтиненталног појаса, укључујући лиценце, издате према државним уговорима. Међутим, квантитет није прешао у квалитет. Министар природних ресурса Сергеј Донској је истакао да је епиконтинентални појас слабо истражен.

2008.-2010. године на епиконтиненталном појасу је направљено неколико бушотина и откривено 4 налазишта. Ради упоређења: у Норвешкој у истом периоду је направљено 110 бушотина и откривено 44 налазишта. Без интензивнијег истраживања епиконтиненталног појаса неће доћи до великих открића, те се перспективе опширног освајања одгађају за 2030. годину.

Планови Министарства природе о предаји једног дела лиценци за аукције да би их добијале приватне компаније не одговарају државним корпорацијама. Њихово руководство то не крије. Шеф Гаспрома Алексеј Милер је отворено изјавио да концерн никоме неће дозволити да ради на епиконтиненталном појасу.

Шеф Роснефта Игор Сечин је, са своје стране, парирао истраживачке претензије. Он је подсетио да ће током наредних 10 година компанија инвестирати у геолошка истраживања на руском епиконтиненталном појасу 1,2 трилиона рубаља. Само Гаспром може да себи приушти такве износе. Тај џин такође води радове на геолошком истраживању и испуњава программ освајања налазишта на епиконтиненталном појасу до 2030. године. Према речима Милера, 2030. године ће прираштај залиха на епиконтиненталном појасу износити више од 11 трилиона кубика, што омогућуе вађење 210 милијарди кубика гаса годишње.

Државни џинови као да желе да покажу евентуалним конкурентима озбиљност својих намера. Роснефт ће почети бушење на епиконтиненталном појасу у Карском мору у јесен 2014. године, чак и раније од планираног рока. Игор Сечин је уверио да је већ одређена зона за прву бушотину.