Борба генерала Младића

На наставку суђења у Хашком трибуналу, у четвртак 10. јануара 2013. године, генерал Ратко Младић је поново упозорио јавност на тешке здрваствене проблеме са којима се сусреће у највећој светској тамници за Србе.

„Ја се здравствено врло лоше осећам и мени треба болница и лечење. Ослабио сам у последњих 10-15 дана, немам апетит... Ја ово не могу издржати. Боље да идем тамо да легнем, да умирем, него овде да слушам будалаштине НАТО пропаганде” [1] изјавио је Младић након што је сат времена слушао „вештака оптужбе за снајпере“ Патрика ван дер Вејдена, који је понављао од речи до речи, унапред припремљен текст, изговорен још приликом његовог сведочења на суђењу Радовану Караџићу 2010. године. Генерал је реаговао сасвим оправдано јер се Вејденова „експертиза“ снајперских дејстава „србских снага“ око Сарајева заснива на његовом обиласку главног града Mуслиманско – хрватске федерације и 17 локација на том подручју, током 2006. и 2009. године тј. 11 и 14 година од завршетка рата.[2] Међутим, председавајући судија Алфонс Ори, је једва дочекао ову прилику и покушао лукаво да Младића елиминише са суђења. Одмах пошто је генерал обавестио судско веће о свом лошем здравственом стању које се сваким даном погоршава, холандски судија га је муњевито упитао да ли се одриче права да буде присутан у судници, чиме би се отворила могућност да се процес настави у његовом одсуству. Младићево удаљавање са суђења би Хашком трибуналу омогућило комотан и експресан поступак, као и брзо доношење пресуде србском генералу за наводни геноцид у Сребреници. Младић је Орију, прозревши његову игру узвратио „ја ћу покушати да седим овде у овој столици, па макар у њој и умро... Не одричем се права да се до последњег тренутка браним од НАТО лажи и вашег назови суда. Ви нисте суд, ви сте корумпирана група...“.

И заиста, Хашки трибунал у својим рукама има жртву коју ни по коју цену неће испустити и којој мора, што пре, док још увек дише, да изрекне унапред припремљену пресуду, која ће њиховим креаторима из САД и НАТО пакта омогућити да „оправдају“ злочине које су чинили над Србима, као и да у наредним годинама и даље сатанизују Републику Српску, Србију и највећу жртву рата, али и њиховог највећег непријатеља - србски народ. Корумпирана група о којој говори генерал Ратко Младић данас броји 800 запослених, који су само за период од 2012. до 2013. године потрошили више од 250 милиона долара из основног буџета Уједињених нација. [3] Овде нису урачунате донације појединих заинтересованих држава и невладиних организација попут Сорошевог Фонда за отворено друштво, чији је лидер отворено подстрекивао на агресију против СРЈ. Наравно, највећи део тих средстава троши тужилаштво. Тужиоци Хашког трибунала су данас милионери.

Функционерима тужилаштва Трибунала у Хагу, од којих су већина према тврдњама Флоренс Артман, сарадници и агенти америчке и британске обавештајне службе, није стало до доброг здравља утамничених Срба, па ни генерала Ратка Младића који је до хапшења 2011. године преживео три мождана удара. Уосталом, у оквиру тајне операције „Ћилибарска звезда“ коју је спроводио НАТО пакт, ликвидирано је више Срба оптужених од стране Хашког трибунала. Такође, управо су агенти западних тајних служби тровали генерала Ратка Младића пред почетак агресије на Републику Српску Крајину 1995. године, када је он преживео први мождани удар. Годину дана пре тога, исти злочинци су режирајући самоубиство, убили усред Београда, генералову ћерку Ану, која је имала само 23 године. Вашингтон и Лондон су по сваку цену желели да зауставе човека који је својом часном, бескомпромисном и успешном борбом утемељио Републику Српску и спречио Запад да у Босни и Херцеговини реши србско питање на начин на који га је решио у РСК. Данас агенти истих западних служби, пишу оптужнице и изводе наводне доказе у Хагу против генерала Младића. Колико далеко су након 5. октобра ишле власти у Београду у борби против славног генерала, извршавајући налоге из Вашингтона и Брисела, говоре подаци да је тајна полиција под влашћу ДС-а у притвору мучила јатаке хашких оптуженика, док је тужилаштво покретало монтиране поступке против чланова генералове породице.

Генерал Ратко Младић је у својој борби за Српство и Српску преживео најпрљавије и најтеже нападе са свих страна, па и из сопственог народа. Међутим, он се и данас, иако озбиљно нарушеног здравља, као војник Отаџбине, на новом фронту у Хашком трибуналу, свим срцем и свом својом снагом бори за истину и правду о Србима, Републици Србској и Србији. Лажни геноцид у Сребреници, који се без икаквих доказа о геноцидној намери, битном елементу овог злочина и упркос важећој Конвенцији о спречаванју и кажњавању злочина геноцида, пресудама Хашког трибунала ставља на терет србским политичарима и војницима, представља опасност за цео србски народ, али и за међународно право и цео свет. За убиства српске деце, жена и стараца у РСК, РС и КиМ, са очигледном (геноцидном) намером уништења србског народа, злочинци попут Туђмана, Изетбеговића, Готовине, Харадинаја итд. се ослобађају одговорности или се против њих никад није ни покренуо поступак пред Трибуналом у Хагу, док се за наводни геноцид у Сребреници оптужује генерал Младић који је омогућио муслиманским женама и деци да безбедно стигну на територију под контролом муслимана. На овај начин се противправно мења важећа дефиниција геноцида, да би се за потребе Трибунала у Хагу користила против Срба. Међутим, једног дана исту праксу ће неки други привремени судови, на основу преседана, користити против других народа - противника Запада.

Русија није заборавила генерала Ратка Младића и у њој се данас многи стручњаци јавно оглашавају и устају у његову заштиту. Крајем 2012. године на веома значајном месту, у руској Думи формиран је Комитет за одбрану Ратка Младића на чијем челу је угледни руски посланик Павел Дорохин, док се у чланству налазе познати експерти и јавне личности. [4] Значај ове организације је велик и показује на још једном битном плану, јасну намеру Русије да помогне Србији, Републици Србској и србском народу. Деловање Комитета је посебно важно у ситуацији у којој је приоритет званичног Београда чланство у ЕУ, што за последицу има потпуно потчињавање Србије одлукама Хашког трибунала, њену помоћ тужилаштву и њен рад против утамничених Срба, што је сасвим супротно од оног што раде Хрвати, муслимани и Шиптари, који отворено помажу своје сународнике у Хагу.

По питању генерала Ратка Младића чије је здравствено стање веома тешко, нема никаквог смисла тражити да Хашки трибунал поштује међународне стандарде јер ће он чинити све да би га што пре осудио у унапред режираном поступку. Потребно је затражити хитно укидање овог привременог суда и отказати му било какав вид помоћи, јер је његово деловање супротно Повељи УН, док у њему уместо независних тужилаца стратегију кривичног гоњења контролишу агенти западних обавештајних служби. Једино би потпуни нестанак ове креатуре САД и НАТО пакта, са светске позорнице, могло да поврати углед међународном праву и Уједињеним нацијама.

Борис Алексић,