ЦРМИЧКО ВИНО И ЊЕГОВ БЛАГОТВОРНИ УТИЦАЈ

Црмицко вино је инзванредан комплемент локалним јелима, али су исто тако позната његова благотворна својства по здравље. Познати црногорски видари Иличковици препоручивали су Црмничко вино пацијентима који су имали проблеме са варењем, нервним системом, уринарним системом и проблеме са срцем и крвотоком. Ракија је коришћена код хируршких захвата. Иако у то вријеме нијесу располагали лабораторијама и модерним медицинским помагалима, тачно су уочили љековита својства Црмничког вина и спознали да врста земљишта утиче на његов састав, да вина са неког винограда имају благотворнији утицај на одређене болести од вина са лозâ на другом земљишту. Тако су се Црмничка вина “давала на рецепт”.

 

Данашња медицина потврђује та искуства. Познато је да вино садржи разне минерале, фосфор, гвозђе, потасиум, глyцеринсулпхур, калциум, зависно од састава  земљишта гдје су лозе посађене. Иличковици нијесу могли вршити такве анализе, нити су много знали о минералима већ су искуством које се преносило са кољена на кољено и својим посматрањима долазили до закључка које вино са којег  земљишта “одговара” за неку болијест.

Данашњим конзументима треба препоруцити Црмничко вино не само због тога што је у инзванредној хармонији са локалним јелима, већ и због његових терапеутиских својства. Подсјетимо се на нека од тих својстава држећи се стољетних искустава .

 

Како су то примјетили видари, “слабокрвност” анемија се огледа у сталном умору, вртоглавици и понекад крварењу. Иличковици су прописивали “два путијера” (чаше) вина од “Годињских лоза” или других “засађеног на пржинавом  земљишту”. Даље се биљежи да је примјећено да ово вино има нешто што га чини дјелотворнијим ( гвођже).

 

Иличковици су примјетили да добро изабрано вино отвара апетит и стимулише организам. Прописивали су пола “путијера” прије ручка “пет година старог вина које није јако”.

 

Треба пити два “ путијера” вина од “лисичијег грођжа” са лоза које расту на “посном”  земљишту или међу крше. Ово вино чисти организам (диуретиц) и отклања штетне елементе. Такође, рецепт каже да је добро за “дебели народ.”

 

Лијечење ових болести и данас се практикује на сличан нацин.

Скува се вино, дода цукар и лимунова кора. Пити три пута дневно по једну “ћикару” од кафе.

 

Као “глистер” се препоручује вино које није “јако и сладуњаво” и које садржи мали проценат алкохола. Два “путијера” уз јело.

 

Након прелезане дуже болести да би се организам брже опоравио препоручује се по путијер вина прије јела и након јела. Вино треба да буде са лоза које расту на “плодној земљи “. “Најбоља су из Мачуга и Буковика.” (Данас је познато да нека вина садрже и до 300 мгр потассиум и пхоспхате).

 

Препоручује се један путијер пред јело и један након јела. Вино треба бити младо и “не баш јако”.

 

Умор који не долази “од работе” најбоље се лијечи црним вином која имају “тамну боју” . Треба га пити прије јела и послије.

 

Ако је крварење последица чира на стомаку треба пити дневно “боцун црног вина” да би се “унутра ране затвориле” ( Данас је познато да вина са доста танина имају стyптиц, хеамостатицне особине).

 

Код особа са високим притиском “ако то није дошло од пијења вина” препоручује се бијело вино са мало алкохола и слаткости. И то два “обична путијера” уз јело. Ово вино “ћера малу нужду” и тако се тијело чисти (диуретиц).

 

За реуматизам се препоручује уз јело по два путијера бијелог вина “које није слатко и не пјени”.Ово вино такође утиче на расположење, јер реуматични болесници више “сједе кући” обзиром да се теже крећу па су лошег разположења.

 

“Јефтичавим особама” се препоручује добро црно Црмничко вино са лоза са слатинастог  земљишта (Слатине – Брчели и Бријеге) “пола боцуна” дневно.

 

Препоручује се да уз јело треба редовно пити “црно вино” . Добра су сва црна вина из Црмничког региона.

 

Не знамо колико су тадашњи видари били упознати са Платоном који је вино сматрао “ дар божји старијим људима да би ублажили бреме својих година”, али и они су препоручивали старијим особама да редовно пију вино. Тако ће повратити виталност која се почиње губити са годинама.

….

Смокве којих има у изобиљу у Црмици, спадају међу најстаријим и најпознатијим воћем. Њихове особине високо су цијењене још у класичној литератури. Као свјеже смокве су веома укусно и хранљиво воће, а када се осуше количина шећера се повећава и до 50% па може да буде важна супституција шећеру. Смокава има више врста и боја и све оне, углавном, расту у Црмници. Кожа смокве садржи састојке важне за организам и треба избјегавати њено скидање.

Свјеже смокве се сервирају са сушеном рибом (може и са сушеним рибама из Скадарског језера) пршутом или сиром. Домаћице могу да праве разне комбинације по свом укусу. Свјеже смокве могу такође да се маринирају у соку од неранџи или јабука. Укусне су такође ако се мало подгрију на ватри у соку од неранџе.

 

Потребно је рибља икра [риба се може спремати и сервирати одвојено] , со, папар који је крупније самљевен, смокве , листови зелене салате, кришке од неранџе, кришке лимуна

Након што сте икру опрали и изциједили, положите је у металну посуду. Посолите и добро запаприте, ставите посуду на ватру око 2 минута.

На смоквама направите унакрсни засјек и отворите их у виду руже. У међувремену на посудама за сервирање (зависно колико сте смокава тј. особа предвидјели) поставите листове од салате на којима ставите смокву и на њој припремњену икру, а све то гарнирано са неранџом и лимуном.