BitLab хостинг
Почетна страница > Новости

Економска криза у Грчкој ризикује да се претвори у политичку

16.01.2013. год.

Социјално-економска криза у Грчкој не јењава, већ постаје све обухватнија. Око премијера Антониса Самараса већ у буквалном смислу зазвиждали су меци. Јуче је из аутомата пуцано на штаб владајуће странке Нова демократија, при томе један метак је доспео непосредно у офис премијера. Тему наставља наш коментатор Петар Искендеров.

Ако је пуцање на штаб владајуће партије дело руку изоловане групације анархистичке привинијенције, над стотинама високих чиновника претња се надвила од стране Темиде. Велика кампања борбе против неплаћња пореза и незаконитог одвођења капитала ван граница земље коју су покренуле власти већ је довела до хапшења десетина чиновника. Према подациам грчких органа реда, према стању за 2012. годину укупна пореска задуженост у земљи износи 53 милијарде евра. Ова сума чини око четвртине унутрашњег бруто производа и премађује обим крединте транше ММФ и ЕУ, са таквом тешкоћом усаглађене крајем прошле годиен. Истина, ови напори нису за сада у стању да ублаже незадовољство јавности, усмерено не само на сопствене тајкуне, већ и на саму владу која под притиском ЕУ врши офанзиву не само на суперприходе или прање новца, већ и на социјалне програме.

Догађаји у Грчкој заиста прете унутарполитичкој дестабилизацији, мада значајни део протестне „паре“ Грци су већ испустили у току предизборних кампања 2012. године – истакао је у разговору за Глас Русије експерт Европског института РАН Владислав Белов.

- Даљи развој ситуације у Грчкој ће зависити од тога да ли ће радикално расположени Грци успети да преваре сопствени популизам. У противном земља може да се нађе у стању не баш грађанског рата, али сталних унутарполитичких и јавних немира уз учешће партија и покрета како крајње десног, фашистичког усмерења, тако и леве радикалне оријентације.

Брисел на све начине подвлачи да се кредитне транше издвајају Грчкој у значајној мери за будуће приходе од масовне приватизације која ће донети буџет до 2015. године око 19 милијарди евра. Ипак већ први велики пројекат у овој области суочио се са отпором од стране ЕУ и САД. Како саопштава лондонски лист Фајнешл Тајмс, негодовање западних кредитора Грчке изазвала је чињеница да у конкурсу учествују руске гасне компаније Гаспром и Синтез које су понудиле Грцима најповољније услове. Али САД и ЕУ су тражиле од грчке владе да не отварају национално гасно тржиште за руске компаније и интересе. Иронија судбине се састоји у томе што ни америчке, ни европске компаније саме по себи нису испољиле интересовање за приватизацију ДЕПА. Међу заинтересованима, осим руских компанија, фигурира Државна нафтна компанија Азарбејџана и две грчке фирме. Јасно је да ограничавање тендера са ова три учесника не само да ће претворити сам конкурс у формалност, већ тешко да ће омогућити грчкој благајни да сакупи неопходна средства за осигурање кредита ЕУ и ММФ. Ипак питања геополитике за Запад изгледа имају првостепени значај. Чак онда када се косе са елементарном финансијском и економском логиком.

Петар Искендеров,



  • Извор
  • Глас Русије, фото: ЕПА/ vostok.rs


Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост

НОВОСТИ ИЗ РУБРИКЕ

Украјинске формације појачавају интензитет ракетних напада на Крим. За недељу и по извршени су напади на Џанкој и рт Тарханкут, а вечерас - на Симферопољ и поново на Џанкој....


Западни свет је напустио класични либерализам у корист нове верзије дефинисане владавином мањина и „будности”, објаснио је руски филозоф



Лидери ЕУ „замајавају“ људе хорор причама о Русији – Кремљу


Остале новости из рубрике »
BTGport.net - у1
Русија у XIX веку

СЛИКА СЕДМИЦЕ

WEB SHOP
WebMaster

ДјЕВОЈКА ДАНА