BitLab хостинг
Почетна страница > Новости

Шта очекује нове чланове Европске уније 2013. године?

12.01.2013. год.

Стари Свет ће и у новој години наставити да пролази кроз тежак период. Стручњаци говоре о могућем стварању два блока у оквиру еврозоне – северног и јужног. А државе уније које нису прешле на евро су посебно питање.

Дефрагментација ЕУ се не завршава расколом унутар еврозоне. Јер еврозону чине 17 од 27 држава уније, или 28, ако рачунамо и Хрватску, будућег члана, подсетио је стручњак Института за Европу Руске Академија Наука Владислав Белов. Земље које још нису прешле на евро су веома различите и често нису спремне да се придржавају исте политике. Управо је то разлог за многе компликације око доношења веома важних дугорочних одлука – као што је Буџетски пакт. Ако размишљамо на ту тему, није тешко прогнозирати ко ће се придружити Британији, која је традиционално у опозицији:

- Обично су то државе које нису ушле у еврозону. Ситуацију отежава и околност да се сама еврозона у последње време поистовећује са Француском и посебно Немачком. Таква персонификација не иде на руку евроинтеграцији и разлог је за оптужбе на рачун Берлина, који, наводно, препорађа немачку снагу. Сличне поруке се чују у земљама које не припадају еврозни – Пољској, Чешкој и Румунији.

Још оштрије се исказао крајем 2012. председник Националне банке Пољске и бивши премијер земље Марек Белка, рекавши да је стварање евра грешка. До краја кризе у еврозони Пољаци немају шта тамо да траже, рекао је он.

Посебну жељу да одустану од својих круна не осећају ни Данци ни Швеђани. Истраживања јавног мњења сведоче да је у обе државе више противника еврозоне. Што се тиче Румуније и Бугарске, антибриселска расположења су изазвана још и чињеницом да их не примају у шенген зону.

Слична ситуација је у многоме резултат реализовних планова ширења ЕУ крајем 1990-их и почетком 2000-их. Тада су се руководили пре свега геополитичким аргументима. Што се тиче економског питања, одложили су га за касније. На проширење ЕУ се гледало као на средство да се омогући стабилност и безбедност у региону са неопредељеним границама, националним мањинама, узајамним историјским претензијама и другим проблемима. Тим пре што су се за идеју ширења ЕУ на исток активно залагале источноевропске земље – подсетио је Глас Русије шеф катедре за европску интеграцију МГИМО МИП-а Руске Федерације Никлај Кавешњиков:

- Треба нагласити да је иницијатива за ступање у ЕУ полазила од самих земаља Централне и Источне Европе. Управо су оне под лозинком „вратити се назад у Европу“ покушавале да се учлане у ЕУ и НАТО. У Европској унији су поводом ширења на исток прво постојала различита мишљења. Али, на крају крајева, донета је одлука да се нове земље приме у организацију.

И то није све. Садашњи финансијско-економски проблеми у ЕУ дају нови импулс управо тим сепаратистичким и националистичким расположењима која су требала да буду сузбијена ширењем уније. Амерички аналитичар Џорџ Фридман прогнозира да ће „сепаратистички покрети који добијају на снази мењати границе и чак прећи из области апсурда у сферу могућег“. Навео је при том ситуацију у троуглу Мађарска-Румунија-Словачка. „Притисак у Европи јача, и оно што се сматрало немогућим за кратко време може да постане веома оствариво“, каже Фридман. А то значи да процес распадања Европске Уније на неколико блокова не само да се неће моћи зауставити, већ ће довести до промена у читавој Европи.



  • Извор
  • Глас Русије, фото: © Flickr.com/Niccolò Caranti/cc-by-nc/ vostok.rs


Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост

НОВОСТИ ИЗ РУБРИКЕ

Пуковник Златан Црналић, један од преживјелих пилота који су оборени изнад Новог Травника у фебруару 1994. године, преминуо је данас у 61. години након краће и тешке болести


Предстојећи догађај ће разоткрити „немоћ“ Запада и неспособност да оконча сукоб у Украјини, изјавио је бивши руски председник

Слање НАТО трупа у Украјину могло би да изазове свеопшти нуклеарни рат, упозорио је мађарски министар спољних послова Петер Сијарто


На редовном брифингу одржаном 3. маја 2024. године, званични представник МСП Русије Марија Захарова одговорила је на питање о предлогу резолуције ГС УН о Сребреници. Доносимо цео текст питања...

Кијеву недостаје оружје и мотивисани војници, али је мало вероватно да ће мировни преговори бити пре 2025. године, рекао је његов заменик шефа обавештајне службе за Тхе Ецономист


Будимпешта није била претплаћена на истополне бракове или рат са Русијом када је постала чланица, каже премијер


Остале новости из рубрике »
BTGport.net - у1
Русија у XIX веку

СЛИКА СЕДМИЦЕ

WEB SHOP
WebMaster

ДјЕВОЈКА ДАНА