Резултат резолуције ће бити одрицање од интереса србског народа и државе

Оно што прво пада у очи је да је текст који је упућен Скупштини потпуно другачији од оног текста с којим је Томислав Николић упознао и српску јавност и Србе са Косова и Метохије. Потпуно је очигледно да Николић, Дачић и Вучић служе интересима Брисела и Вашингтона, а не истересима србског народа. Потпуно је очигледно да је све оно што су представници САД и ЕУ замерили када је изнета ова платформа у јавност потпуно нестало из овога документа који се сада нуди Скупштини.
Оно што ми такође најжешће осуђујемо је чињеница да је платформа пре свега представљена амбасадорима водећих земаља ЕУ и то оних земаља које су створиле и прве признале независно Косово, а да су је тек сада, када су добили зелено светло одњих, представили Народној скупштини Републике Србије и домаћој јавности.
Србска радикална странка сматра да је ова резолуција која се нуди кукавичје јаје, јер она не успоставља никакаве оквире, било за разговор, било за будућа решења која ће бити договорена, већ она пре свега значи накнадну конвалидацију до сад договорених споразума и практично значи још једну превару србског народа.
У односу на првобитну платформу избачен је пре свега основни принцип који је гласио да ништа није договорено док све не буде договорено и избачене су све оне, да кажем, политичке оцене досадашњег тока преговора.
Ако погледамо првобитну платформу, ту се каже, пре свега, да међународне организације, међународне војне и цивилне мисије које се налазе на Косову и Метохији од 1999. до данас не испуњавају велики број обавеза које произилазе из одредби којима се регулишу права грађана и државних органа Републике Србије. Другим речима, оне не испуњавају било шта што је било у корист србског народа и српске државе што је било садржано у свим резолуцијама и свим документима УН.
Друга ствар: избачена је чињеница која је била у првој платформи да Србија ужива стабилну подршку две сталне чланице СБУН, то су Русија и Кина. Избачено је то да је уз подршку државних органа Републике Србије на Косово упућена мисија Еулекс, која сада има водећу улогу на Косову и Метохији, али да у оквиру те мисије водећу улогу имају пре свега представници земаља које су прве признале једногласно проглашену независност Косова.
Оно што је можда и најбитније је и та оцена која нас је донекле изненадила, али која је суштински представљала само покушај да се пребаци одговорност на претходни режим и којом се каже да је влада Републике Србије у периоду од 2010.године водила техничке преговоре и постизала политичке договоре са привременим институцијама у Приштини уз посредовање ЕУ, а да су ти споразуми недвосмислено водили промени стања на терену у правцу јачања утицаја легитимитета привремених институција самоуправе у Приштини на подручју АП Косова и Метохије и афирмацији њиховог међународно-правног и политичког субјективитета. Другим речима: афирмацији једнострано проглашене независности Косова и Метохије.
Као што сам већ рекао, одбачен је први принцип да ништа није договорено док све не буде договорено. У првобитној платформи председник Републике је рекао да Влада Републике Србије у циљу заштите државних интересане постиже даље парцијалне договоре са привременим институцијама у Приштини у оквиру тзв. техничког дијалога због тога што они воде промени стања на терену у корист привремених институција и слабљењу преговарачке позиције Србије у политичком дијалогу на високом нивоу и потенцијалној дестабилизацији безбедносних прилика.
Ми постављамо питање: шта се у међувремену, а прошло је свега неколико недеља од првобитног текста платформе, променило. Уколико платформа још увек, а као што видимо још увек није утврђена, још увек није изгласана чак ни у оквиру државног врха, о чему је онда и на основу којих критеријума преговарао председник ВладеИвица Дачић са шиптарским терористом Хашимом Тачијем.
Србска радикална странка ће се подрудити да у јавност дођу њени ставови, јер сматрамо да - поред тога што ће ово бити катастрофално по интересе србског народа и српске државе - приликом гласања за ову резолуцију ће пасти маске у Народној Скупштини Републике Србије. Било која странка која не буде гласала против понуђене резолуције (не рачунајући, наравно, нпр. ЛДП која можда неће гласати зато што за њих ова резолуција није довољно оштра, они би се одмах декларативно потпуно одрекли Косова и Метохије), пре свега мислим на ДСС, свакако се не може убрајати у патриотске странке на политичкој сцени Србије.
Што се тиче самог текста резолуције који је објављен, она је пре свега у супротности са Уставом. Већ у првом наводном принципу, односно тачки, пошто се она састоји од 6 тачака, каже се да је циљ разговора стварање предуслова да србска заједница и друге националне заједницена подручју КиМ буду у могућности да јачају, расту, живе у миру и сигурности. Устав Републике Србије, Члан 1, каже да је Републике Србија држава србског народа и свих грађана који у њој живе. Овом резолуцијом се по први пут Срби са Косова и Метохије своде на ниво националне мањине, односно, како они то кажу, националне заједнице.
Даље, као што смо већ рекли, ово је кукавичје јаје, јер се резолуцијом не одређују било какви оквири за даље разговоре.
И можда оно што је најбитније, а што је у јавности прошло незапажено је то да се у првој тачки каже да се Влада Републике Србије овлашћује да настави са имплементацијом већ постигнутих споразума – за које и сам Томислав Николић у претходној платформи каже да воде ка независности КиМ и да су сви одреда били штетни за интересе Републике Србије и србског народа. Ово је први пут да ће Народна скупштина Републике Србије расправљати о досад постигнутим споразумима. До сада су само доношене уредбе Владе Републике Србије на основу којих је касније долазило до спровођења у дело тих тзв.споразума који су договорени са Приштином. Дакле, по први пут ће се извршити конвалидација, односно, по први пут ће Скупштина Републике Србије дати сагласност на ове споразуме, уколико, не дај Боже, ова резолуција буде усвојена.
Следеће што се каже је да разговори са представницима Приштине и сваки договор који буде постигнут треба да дају допринос европским интеграцијама Републике Србије.  Зар договори и преговори не треба да дају допринос очувању територијалног интегритета и суверенитета Републике Србије? Какве везе преговори са представницима привремених институција у јужној србској покрајини могу имати са европским интеграцијама? Па, до јуче су нас убеђиавли и Николић и Дачић, Коштуница и Тадић како постоје некаква два колосека и како европске интеграције немају никакве везе са Косовом и Метохијом.
Србска радикална странка је упозоравала, и то је чинила годинама, да је фактичко признање независности Косова један од услова који ће свакако бити наметнут Републици Србији – о чему сада све више и све отвореније причају представници политичких странака у Београду.  
Затим се каже да сви евентуални договори са Приштином треба да буду постигнути уз константан дијалог са представницима Срба са КиМ. Уколико се сећате, у првој платформи је било предвиђено чак и њихово учешће у самом преговарачком тиму. Али, сада више нема говора о учешћу, чак ни о сагласности Срба са КиМ, већ се каже „уз константан дијалог са њиховим представницима“. Шта ће тај константни дијалог значити и како ће се одвијати, то ћемо видети, али је већ сада потпуно очигледно да су Срби са КиМ још једном преварени, јер им је пре неколико недеља у Београду показан један документ о коме су они расправљали, једино су представници СРС потпуно отворено изнели свој став против те понуђене платформе, на жалост, већина је за то гласала, а сада се Народној скупштини Републике Србије нуди потпуно други текст. У јавности је претходних дана говорено о томе како ће се поново представници Владе и председник Николић састати са Србима са КиМ, али мислим да је сада потпуно очигледно да од тога неће бити ништа.
Коначно, сада се каже да је Републике Србија спремна да учини додатне уступке ради преовладавања тренутног стања у односима србског и албанског народа. Подсећамо да се не може поправити стање у односима између народа без међусобног уважавања и обостраног уважавања. Али, ми пре свега мислимо да се овде не ради о односу између два народа и односу између албанске и српске државе, већ се пре свега ради о унутрашњем питању Републике Србије и односу државних органа Републике Србије са делом њених грађана који живе у нашој јужној покрајини.
Подсетићемо вас и на то да је претходним текстом платформе било предвиђено да Косово и Метохија буду демилитаризована зона, да то буде зона без војске, а да гарант те демилитаризације, поред Војске Републике Србије буду и војне снаге ЕУ и војне снаге Републике Албаније. Дакле, сада више нема говора, иако смо ми апсолутно били против тога, и потпуно је јасно да се више не може говорити ни о том делу споразума.
Затим се у тачки 4 каже да Републике Србија приступа дијалогу са привременим институцијама самоуправе у Приштини свесна значаја које постизање решења има за убрзану интеграцију читавог региона Западног Балкана у ЕУ. Какве везе има европска интеграција региона Западног Балкана са резолуцијом и платформом за преговоре о решењу коначног статуса АП КиМ?
Коначно, у петој тачки се каже да Народна скупштина Републике Србије захтева, уместо да обавезује Владу Републике Србије, да је редовно извештава. То је нека општа одредба, које су имале место у претходним платформама.
Ми смо потпуно сигурни да ће резултат овог мртвог слова на папиру – то се сада већ отворено може рећи – бити даље одрицање од националних интереса србског народа и републике Србије.
Оно што је јасно, а на почетку сам већ рекао, је да су представници овога режима представнике претходног режима називали издајницима, а сада се поставља питање у чему је разлика између ове платформе, оне платформе коју је спроводио Борис Тадић, оне платформе коју је спроводио Војислав Коштуница и резултата које су сви они постигли.
Још једном се показује да сви једно причају док су опозиција, а да је једина опозиција у Народној скупштини Републике Србије била Србска радикална странка и да је то, сигуран сам кратко одсуство СРС из Народне скупштине у великој мери обесмислило тај парламентарни живот Србије.
Друго питање на које смо желели да се осврнемо на данашњој конференцији је интернационализација проблема са албанским народом који живи на простору Прешева и Бујановца, то је оно што је урадио Ивица Дачић, који је затражио од Кетрин Ештон да посредује у преговоима са представницима локалних самоуправа са југа Србије. Данас ће, како смо обавештени, представници албанских партија имати разговоре са амбасадорима страних земаља. То је потез који је потпуно непромишљен. Уколико није непромишљен, онда је злонамеран и донеће изузетно тешке последице по србски народ. Државно руководство Србије непрестано прича о некаквој прешевској долини. Подсетићу их да прешевска долина као географски појам не постоји. То је политички појам који служи, пре свега, остварењу интереса албанског народа, али албанског народа који живи у општинама Прешеву и Бујановцу који се налазе у једном округу и Медвеђи која се налази у другом округу и у којој само четвртина албанског становништва. То значи остварење интереса и тог великоалбанског сна не само уједињења Албаније са Косовом, већ и са те три општине које се налазе на југу Србије.
Једанпут када се интернационализује то питање, а мислим да је то сада већ процес који је у току и који је неповратан, неће бити краја мешању тих међународних снага. И, потпуно је јасно да када год су у преговоре улазиле ЕУ и САД то се завршавало на штету србског народа.
Стенограм и видео запис са конференције можете погледати преко следећег линка:
www.srpskaradikalnastranka.org.rs/srbija/3045