Понос Русије 2012.

Представљамо 10 достигнућа из 2012. године којима Русија с правом може да се поноси. 

1. Волонтери
2. Језеро Восток
3. Јандекс
4. Народни хероји
5. Налазиште Бовањенково
6. Параолимпијци
7. Демографска ситуација
8. Богучанска хидроелектрана

 

Природни прираштај становништва Русије за 10 месеци 2012. године износи 790 становника. Ако не буде смака света или неких других страшних катаклизми, бићемо у плусу и у коначном билансу за 2012. годину. Бар тако је обећао министар рада и социјалне заштите Максим Топилин. Он вероватно добија извештаје колико још трудница треба да се породи до краја године.

Рекло би се да је то мизерна бројка, али ипак имамо разлога да се поносимо. Позитиван природни прираштај није забележен у Русији још од 1991. Према прогнозама одељења УН за становништво, руских грађана треба да буде све мање. Било је периода када смо губили готово пола милиона становника годишње. У 2011. години је негативни природни прираштај износио 127 хиљада становника. Ако је број становника Русије и растао, онда је то било само због имиграната (легалних и илегалних).

Статистика сведочи да за позитиван природни прираштај није заслужан неки конкретан регион – заслужна је цела земља. Наталитет је опао само у три региона (а 2011. је то био случај у 43 региона), док је у огромној већини региона смањен број умрлих, и то не само од последица болести, него и због сопствене глупости: број самоубистава је мањи за 3%, а број смртних случајева услед тровања алкохолом мањи је за 19%.

Бројке демантују и мишљење да нас је све више само захваљујући кавкаским републикама. По расту стопе наталитета водећа места заузимају Московска, Свердловска и Тјуменска област, као и Краснодарски крај.

Показатељима нашег природног прираштаја за 2012. годину претходио је пад наталитета на најнижу тачку. Било је то 1999, када је забележена минимална стопа наталитета од 1,2 милиона становника. Затим је тај показатељ постепено растао, и временом достигао скоро 1,6 милиона становника.

Са појединим тенденцијама смо се борили још у совјетско време. На пример, 1964. је Совјетски Савез избио међу првих неколико земаља по броју абортуса, којих је тада било 5,6 милиона. Чак је и 1990. на 100 порођаја било 206 абортуса, да би их већ 2011. било само 55. Преломна је била 2007. година: тада је први пут број порођаја био већи од броја абортуса.

На раст наталитета су утицали и специфични демографски фактори.

„Деца рођена средином и крајем 1980-их данас су већ у генеративном периоду, а 1980-их је рођено много деце“, објашњава ситуацију Иван Белобородов, директор Института за демографска истраживања. „Поред тога, изменио се и ‘календар наталитета’, тј. људи постају родитељи у старијем узрасту. Раније су мајке рађале прво дете са 20-25 година, а сада га рађају после своје двадесет пете године. Да није тога, демографски талас 80-их би одавно спласнуо.

Са друге стране, демографи упозоравају да није довољно достићи позитиван природни прираштај становништва, треба га и одржати. А ту нису довољне мере које је држава већ предузела. То је као Алиса у Земљи иза огледала, где онај ко хоће да стоји у месту, мора да трчи напред. Тако су стимуланси државе (матерински капитал и порођајни сертификат) у великој мери већ исцрпљени.

„Породице су смањиле активни период репродукције због могућности да добију материјалну помоћ, тј. реализовале су своје планове раније него што би то учиниле да није било помоћи, по принципу ‘гвожђе се кује док је вруће’“, упозорава Белобородов.

Забрањени су копирање и републикација садржаја објављених на „Руској речи“, делимично или у целини, у електронској или писменој форми, без писменог одобрења редакције.