Нова страна емитовања за иностранство у Русији

Уочи нове године у руском медијском простору се коначно формирала нова тенденција: емитовање за иностранство са радиоталаса одлази у Интернет. Глас Америке, Немачки талас, Руска служба ВВС – сви настављају контактирање са рускојезичним слушиоцима путем Глобалне мреже. Крајем 2012. године њихов пример је следио и амерички Радио Слобода. Међутим, методи руководства Слободе, којима је оно одлучило да гради дигиталну будућност, многима се не допадају.

Око реформирања компаније почео је велики скандал. Услед њега је председник радиокомпаније Стивен Корн објавио да ће 25. јануара напустити свој положај.

Званични разлог оставке Стивен Корна је жеља да више времена буде са породицом. Међутим, још у децембру протекле године у медијима су се појавила саоппштења да је одлуку о оставци Корна усвојио амерички владин Савет за емитовање, којем је подређен Радио Слобода. Та је одлука била усвојена у вези са распадом руске службе те радиостанице. У јесен је била затворена интернет-редакција на руском језику, обустављено је емитовање на кратким и средњим таласима. Већину припадника су отпустили, нови тим Слободе је потпуно прешао на Интернет. То је иначе радни процес, повезан са жељом савременог друштва да добије информације преко мобилних апарата, - сматра главни уредник Фонда независног радиоемитовања Андреј Алахвердов.

- Када је реч о процесу прелаза радија на Интернет, то је апсолутно објективна ствар. Сви медији томе теже – и ТВ, и радио, и новине. Сви имају различиту брзину, различите технологије, међутим, постепено прелазе на тај систем. Друго је питање – шта се и како ради у сваком конкретном случају. То није повезано са актуелношћу процеса.

Међутим, увређени новинари Слободе и њени давнашњи обожаваоци почели су да отворено изражавају незадовољство. Неки су критиковали руководство те компаније. Издање Вашингтон пост је објавило кривцем председника Русије Владимира Путина. Неки су видели корен зла у закону о страним инвестицијама, усвојеном 2011. у Русији. У складу са тим документом, компанија, која емитује у руском радиоетру, мора да има највише 48 одсто страног статутарног капитала. Оснивачи Слободе премашују тај лимит. Тобоже због тога је радиостаница изгубила лиценцу. При томе нико није поменуо да у самим САД-ама, као и у Грчкој, Шпанији, Тајланду, Украјини удео страног капитала у ТВ и радиокомпанијама не сме да износи више од 25 одсто. У Аустрији, Канади, Француској и Јапану удео страних инвеститора у тој сфери је ограничен на 20 одсто.

Проблем је у томе, што за САД није више интересантно, а поред тога и скупо да наставе емитовање у ранијем обиму, - сматра шеф катедре нових медија и теорије комуникације новинарског факултета МДУ Иван Засурски.

- Код Американаца се мењају приоритети. Данас их више интересују Кина, југо-источна Азија, као и Сирија, арапски свет. Данас немају времена да воде озбиљне информативне битке у Русији. У вези са тиме се смањује улога Радија Слобода.

Међутим, председник Слободе Стивен Корн и шеф московског бироа Маша Гесен су уверени да су радиостаници потребне промене. Компанија није више могла да игнорише смањење свог аудиторијума и истовремени раст броја интернет-корисника. Коментар руског новинара и друштвеног делатника Алексеја Чадајева.

- Поштено говорећи, постојање Еха Москве и Руске службе вести чини да Радио Слобода није много приметан у емитовању. Према свом садржају је то доста застарео начин пропагандистичког разговорног радија. Међутим, ситуација из 1970-их година, када је само слушање Слободе било политички гест, променила се. У тржишној ситуацији то више не игра. Једина варијанта је на новом тржишту – квалитетнији контент.

Хоће ли интернет-емитовање вратити некадашњу славу тој радиокомпанији, показаће време. За сада је јасно да се борба за слушаоце у Мрежи води озбиљна, јер потрошач има много више могућности за стицање информација.