Срби не смеју да клону!

С благословом Светог Патријарха Московског и све Русије Кирила у манастирима РПЦ 2012. године је почето прикупљање средстава ради помоћи Рашко-Призренској епархији СПЦ и православном становништву Косова и Метохије. 4. фебруара 2012. године, на дан светковина новомученика и исповедника Руских, намесник Сретенског манастира архимандрит Тихон (Шевкунов) обратио се народу са беседом, у којој је позвао вернике да се одазову болу православне браће, која живе на Косову.

Намесник Сретенског манастира је завршио беседу речима: Дај Господе да нашим малим напорима, доприносемо и да духовно подржимо наше браћу и сестре, те да не дозволиле да се угаси свећа Православља на Косову.

О томе, шта је учињено, и какав је одјек имао програм међу обичним верницима, замолили смо да нам исприча јеромонах Игнатиј (Шестаков), координатор програма помоћи СПЦ на Косову.

- Мора да се истакне да је програм помоћи СПЦ на територији Косова и Метохије био позитиван и са великим ентузијазмом прихваћен од стране многих људи, и то обичних верника и потенцијалних спонзора, који могу да пруже материјалну помоћ. Програм је имао велики одјек, данас је прикупљено и предато 200 хиљада евра за ремонт Призренске богословије. Захваљујући томе ове школске године је било могуће да прихвате бруцоше за прву годину. Данас тамо уче студенти две године, укупно 24 особе.

- У јуну 2012. године је с благословом Патријарха Кирила хор студената Сретенске богословије посетио Косово и Метохију. То је било важно не само за Србе, већ и наше хористе и студенте богословије, који су имали могућност да лично контактирају с православним хришћанима, који живе на Косову и Метохији, виде све значајне светиње и достојно демонстрирају своје таленте и знање. Надамо се да ће такве посете бити настављене, јер имају велику васпитну улогу за будуће свештенике. За наше студенте богословије је била право откриће љубав, с којом су их примали ти лепи предусретљиви људи, с њиховом историјом и традицијом, а који живе у тешким условима. Поред тога су се они суочили с занимљивом живом традицијом, например, када су посетили Велику Хочу, друга места, где се средњовековна србска историја буквално налази тамо, где људи живе, уређују винограде, моле се у својим црквама. За њих је то било велико откриће.

Са многим студентима богословије смо разговарали после тог путовања, неки су признали да имају жарку жељу да поново посете ту покрајину, да је поново виде. Неки су имали више утисака од тог путовања него од посете Јерусалиму.

Поред путовања на Косово и Метохију, прикупљања средстава за обнову богословије, шта је још учињено?

- У оквиру велике турнеје Сретенског манастира, посвећене петогодишњици уједињења РПЦ и РПЦ у иностранству, један од концерата је одржан у Чикагу. Од средстава, добијених од тог концерта, била је помоћ СПЦ на Косову и Метохији. Недавно је одржан слични концерт у Минхену, који је имао одјека у месној штампи. Такве акције озбиљно учвршћују ауторитет не само РПЦ, већ и иначе Русије. Карактеристично је да је поред Срба концерт посетило много Руса и Американаца. То је важно, јер су они хтели-не хтели учествовали у тој добротворној акцији.

Како можете да оцените ситуацију у покрајини протекле године?

- Ситуација се није много променила, у односу, рецимо, на протеклу и предпротеклу године. Приметни и неприметни конфликти се дешавају на Косову практично стално. На то су се сви једноставно навикли. Током године се десило неколико таквих случаја, који су различити у суштини. Једна је ствар, када пишу увредљиве натписе на зидовима активних манастира, где ће то бити видљиво – то је очито политички демарш. То је отворено испољавање притиска или претњи. Друга је ствар, када се нађу трагови пљачке у храмовима у рејонима, које су Срби практично напустили. Дешавају се и напади, који резултирају људским жртвама. Али је важно да се схвати ситуација, у којој се то десило. Протекле године су забележени случаји, када су претукли свештенике, тачније речено, монахе.

- Црква различито реагује на те случаје, али се увек труди да помогне пострадалима према својим могућностима. Црква има посебну функцију на Косову и Метохији, јер је она морала да преузме бројна пуномоћја српске државе, која је минимално присутна на територији покрајине, зато фактички свим питањима се бави управо Црква. Например, проблемом повратка и помоћи избеглицама. Већина хуманитарних страних организација ради управо са Црквом. Црква буквално чува Србе на територији Косова, јер ако не буде цркве и њихових светиња, за Србе ће настати питање: зашто они уствари живе у тој покрајини. Црква је за Србе стуб, на којем се све држи. Управо зато је обновљен рад богословије у Призрену. То је важно ради тога да би србска деца, рођена на територији Косова и Метохије, остала и служила управо ту – На Косову.

Значи, можемо да констатујемо да је ситуација у покрајини стекла неки стабилни карактер, за разлику од почетка 2000-х година?

- Ситуација око Косова је стекла стабилни карактер у следећем смислу. До позитивних промена у прилог Србима, како би ми то хтели, ни у једном дану, ни у огледној будућности, свакако, неће доћи. Морамо да будемо реалисти. Повезано је то са низом чинилаца, које не можемо да избегнемо. Рецимо, демографски чинилац. Делимично можемо да констатујемо да је то цивилизацијско стање савремене Србије. Срби морају да се припреме на то да ће у блиској будућности им бити тешко да контролишу ту територију. Међутим, нема сумње, да је у тој ситуацији потребан неки стриктни и мудри програм. Из свог личног искуства, као и из контактирања с људима, који живе на Косову или имају неке односе с том покрајином, могу да кажем, да је већ давно настала потреба да се створи конкретан программ за спас србског Косова и Метохије. Разумљиво је да је то сложено, увек се могу чути неке критике и несагласност различитих страна, али србска влада и нација у целини морају да имају програм. Косово и Метохија су за Србе национално, цивилизацијско, а може да се каже и екзистенцијално питање.

У данашњој трагичној ситуацији уствари нема ништа ново. У најновијој историји та је покрајина враћена у састав самосталне Србије тек почетком 20. века. Косово и Метохија у току неколико столећа су живели у условима турске владавине. Не тврдим да се с тим може помирити, треба бити само свестан да није то крај свега. Ако се тако десило не сме се клонути.

Хоће ли бити настављена помоћ СРЦ на Косову и Метохији?

- Данас се прикупљају средства и у другим манастирима. Претпоставља се да ће бити пружена помоћ народним кухињама, стварање места за исхрану од средстава, која прикупља РПЦ. Надамо се да ће се развијати сарадња с Призренском богословијом, биће јој настављена помоћ. Тамо предстоје још крупнији радови. Тражи се 1.5 милиона евра да би биле обновљене зграде, пострадале од погрома и пожара.

Да ли можемо да констатујемо да се Русија враћа на Балкан, те се поново окренула лицем Србији после тужних догађаја 1990-х година?

- Може да се каже да се Русија окренула Србији. Од политичких декларација руска држава прелази конкретним делима, што је веома важно. Једна је ствар подршка на дипломатском нивоу, друга је ствар материјална подршка: учешће у спасавању споменика, рестаурација споменика српске културе, подршка различитих пројеката учења руског језика. Таква помоћ игра веома велику улогу, јер Срби, који живе у тој покрајини, понекад кажу да им је више од новаца потребно учешће. Најтежа је у њиховој ситуацији изолација. Они су се нашли нити у Србији, нити на Косову. Многе ствари, које им можемо да пружимо, чак на кулутрном нивоу уливају им наду и животне снаге. Зато је учешће Русије неопходно, тим пре, што друге земље, неправославне, а чак и оне, које су умногоме криве за војни конфликт и фактичку окупацију Косова и Метохије, насилно отимање од Србије, улажу средства у покрајину из неких разлога. Оне помажу Албанцима, помажу и Србима. Када декларишемо свој став, морамо да га потврђујемо конкретним делима.

Владимир Путјатин,