Сто друга годишњица Толстојеве смрти

1.  Огледало руске револуције

Ту етикету је Толстоју налепио Лењин.  Али је једно истинито:Толстој је стварно био револуционарне,  бунтовне нарави,  страсно је разобличавао лицемреје друштвених института свога доба,  обмане   судова и цркве, несавесност живота  богатих,  лажљивост и неискреност породичних односа.  Управо је збпг тога издавач Алексеј Суворин писао о Толстоју:“Николај ИИ ништа не може да учини с Тослтојем,  не може му уздрмати трон, док истовремено Толстој итекако дрма царски престо Николајев и његове  династије.  “

2.  Пријатељ деце

Школа за сељачку децу коју  је у Јасној Пољани отворио Тослтој 1859.   постала је догађај од  општедруштевеног значаја у животу Русије.  Народна школа,  сматрао је Толстој, дужна је да децу научи да пишу, рачунају,  закону Божјем, у детету је он видео ствараоца,  призивао и будио мисли у  деце.  Сам Толстој је предавао математику,  физику,  историју.  Као круну   своје  педагошке деланости   створио  је „Азбуку“.  Касније је Даниел Хармс,  односно његови сарданици из дечјег  часописа који је уређивао, написао циклус ироничних причица које су све почињале реченицом:“Лав Толстој је веома волео децу“.  

3.  Непротивљење злу насиљем

„Непротивљење злу насиљем „,  а такође стално праштање,  љубав,  самоусавршавање, постали су темељи на којима се заснивало Тослтојево учење.  Да би нашао правог Христа,  Толстоје је читао црквене оце у оригиналу, и зато је изучио старогрчки и старојеверјески  језик.  У Русији је изникло много комуна толстојеваца,  а под утицајем његовог учења били су Иван Буњин,  Николај Лесков,  Махатма Ганди и други славни људи тога доба.  Године 1897.  толстојевство је у Русији било проглашено за секту, а 1901.   је Синод објавио „отпаднишрво „Лава Толстоја  од цркве.  

4.  Стваралац романа-епопеје

Роман “Рат и мир “постао је проклетство за совјетске писце.  Социјалистички реализам је назначио као врховни жанр  роман-епопеју  који сједињује у себи  историчност, народност  и патриотизам заједно са пажњом која се поклања” малом човеку”.  После Великог отаџбинског  рата совјетски  писци су по  сваку цену хтели да створе роман-епопеју о рату.  Сматрало се да је  у томе најуспешнији био Василиј Гросман,  чији је роман “За право дело” добио Стаљинову награду, док је му је други део  дилогије “Живот и судбина ”проглашена за највећу антисовејстку творевину у целокупној књижевности Совјетског Савеза.  

5.  Повратник к народном живту

Из  идеје повратка к народном животу ( опрощение) потекло је много митова и анегдота   о Толстоју.  Савременици су са неверицом причали о томе како гроф Толстој иде босоног,  сам сеје и коси са сељацима ( који му се,  узгред буди речено,  због тога грохотом смеју), ложи пећи,  цепа дрва,  доноси воду и прави чизме.  Сам се Толстој веома узвишено  и озбиљно односио према физичком раду,  називајући писање подругљиво  “ господском забавом”.  

6.  Модни креатор

Сматра се да је баш Толстој измислио “толстојевку-“широку рубашку која се носи преко панталона.  Савременици су се сећали како је за време летњих  универзитетских ферија Толстој  посећивао Јасну Пољану одевен у некаквој “широкој белој врећи од платна са ветрењаче “.   После је “толстојевке” почела да чије Софија   Андрејевна.  Оне су биле у двема варијантама: летњој  и зимској,  сашивене од беле памучне  и тамне вунене тканине.  Данас је “толстојевка “ један од најраспространенијих видова  сезонске одеће у хладним данима.  

7.   Професионални писац

У односу са издавачима Лав Толстој је био прагматичан.   Он је сам одређиаво суму новца  за хонораре  тражећи их по правилу увек унаред, увек спреман да  раскине уговр  ако би због нечега био незадовољан.   Заједно са женом која му је помагала да ради над рукописима ( не зна се тачно колико је пута Софија Андрејевна преписивала рукопис “Рата и  мира “,  цифре се  крећу до 6 до 14!),  а уз то је водила књиговодство,  читала штампане  отиске.   Толстој је био формирао право  профитабилно књижевно предузеће.   За своја сабрана дела у 11 томова добио је од издавача,   и то унапред 25.  000 рубаља.  

8.  Ратни дописиник

Толстој је две године ратовао на Кавказу ( Чеченски рат),  био је официр у Дунавској армији,  учествовао у бици код Олтенице и опсади Силистрије, али му је књижевну славу донело служење  у опседнутом Севастопљу 1885.  г.  Његове “Севастопољске приче “штампане у “Савременку” који је уређивао песник Њекрасов,  постале су главни књижевни догађај те године у Русји.  Већ прва његеова прича свидела се цару Алескандру ИИ који је наредио да чувају даровитог официра, како би писао у часописима о току војних дејстава.  

9.  Руски земљопоседник

После демобилиазције из армије,  Толстој је прешао у Јасну Пољану и почео да се бави газдинством.  Површину имања које је добио у наследство он је повећао шест пута, тако да је 1860.   г у свом мајуру  имао више од 300 свиња,  десетине крава,  стотине ојагњених  оваца, пчеле,  пецару ракије и огромни воћњак.  Продукција његове уљаре продавала се на московском тржишту,  а за добијени приход Толстој је докупљивао земљу и ширио  имање.  И  није се прварио у рачуну:све обилне издатке  надокнађивали  су му рекордни  приноси житарица.  

10.  Секс-гигант

Страсти које су  га растрзале,  Толстој је отворено описивао у “Дневницима”.  Из њих сазанајом да се већ са 16 година  година  опростио са невиношћу и то се десило у јавној кући,  после се забављао са сељанкама  из Јасне Пољане,  а о једној од њјих је напосиао новелу “Ђаво”.  Тема пола,  потчињености сексуалним страстима, неспосбности да се у томе препозна живи човек,  окупирала  је писца.  Његова “Крајцерова соната “ постал је подстицај за широко разматрање питања полног морала.  

Последњи син Толстоју се родио кад јер писац имао 60 година.