Под чији камен тече вода?

Жеђ може зауставити технички напредак. На ово упозоравају стручњаци ОУН у свом реферату под застрашујућим називом „ Управљање воденим ресурсима у условима неодређености и ризика“. Аутори документа апелују на планирање расподеле воде. И подсећају да милијарда људи на планети нема приступ води. Русија може да помогне да се ситуација побољша.

Да ли нашу планету очекују ратови због воде? Стручњаци покушавају да одговоре на ово питање. У Реферату ОУН се каже: средином века потрошња слатке воде у пољопривреди ће се повећати за још 20%. Ово је везано с тим што ће порасти потражња у области намирница. Велики део течности одлази на заливање пољопривредних култура. На пример, да би се добио један килограм пшенице потребно је око 500 литара.

Међутим, узроци дефицита слатке воде на планети се не крију само у порасту потражње за намирницама. Важну улогу у овом процесу игра промена климе на планети, објашњава један од председника руске еколошке групе „Екозаштита“ Владимир Сливјак.

- Промена климе представља природни поремећај равнотеже, хаос, који ће изгледати као, рецимо, честа и врло нагла промена температуре, снег лети. Утицај овог процеса ће, између осталог, бити још и такав да ће падавина тамо где их већ има бити још више. А тамо где нема воде биће је још мање.

Међутим, ни из далека се не слажу сви стручњаци с тим да колебања температуре могу да утичу на снабдевање појединих региона водом. А тим пре се проблем не крије у недовољној количини течности као такве, сматра еколог Александар Богољубов.

- Нема места на земљи на којима не би било воде на извесној дубини. Међутим, ради се о томе што неке државе немају могућности да направе километар дубоку бушотину и да дођу до ове воде. Кад би се на истом месту налазила цивилизована земља с потребном техником таквих проблема не би било.

Преко десет земаља на планети се налази на сушним територијама. То су Египат, Саудијска Арабија, Јемен и друге. Међутим, овај проблем се може решити, истичу стручњаци. И најједноставнији и најрационалнији излаз из ситуације је прерасподела ресурса. По мишљењу еколога, својеврстан „донатор“ би могао бити Бразил. А за Русију би вода могла да постане прави извор прихода заједно с нафтом или гасом. Размишља генерални директор Главног истраживачког центра за питку воду Јуриј Гончар.

- Руски предузимачи тренутно разматрају програме за изградњу цевовода из Кавкаског региона према лукама где би се наливали танкери и вода транспортовала у Јужну Европу и Африку. Има смисла разматрање само разумног коришћења ресурса и прерасподела без последица, без окретања река и без преливања једне реке у другу.

Данас је популарна пракса окретања речних токова. Влада Кине је потрошила на десетине милијарди како би окренула реке и напојила север земље. Еколози сматрају да овакве активности не могу остати без последица. Исто као и активно црпљење воде из недара у Саудијској Арабији. По прогнозама стручњака резерве течности у краљевини могу бити исцрпљене већ за 40 година уколико се не промени политика снабдевања региона водом. Истина, у Ер-Ријаду су већ свесни размера проблема: почели су активно да купују земљу за пољопривреду у другим земљама и почели су да се баве израдом технологија за вађење питке воде. О једном од таквих система говори Јуриј Гончар.

- Саудијска Арабија улаже новац у мембране за пречишћавање питке воде (у последњих 5 година преко $10 милијарди). Кроз врло ситне поре мембрана пролази практично дестилована вода, а со се задржава. Међутим, то је удео богатих држава. Зато се у сиромашним земљама ради о донаторским програмима.

Проблем обезбеђења питке воде за становништво има битан утицај на економију земље. Недостатак воде у сиромашним земаљама може довести до одласка становништва, а у богатим – до зависности од региона с великим резервама водених ресурса. Међутим, и у једном и у другом случају је социјална нестабилност терен за настанак конфликата. Борба за приступ живоносној текућини може буквално да прерасте у оружени сукоб.

Дарја Мањина,