ОЕБС: нови састав, стари проблеми

У Даблину почиње заседање Савета министара иностраних послова Организације за европску безбедност и сарадњу (ОЕБС), на којем Русију представља министар иностраних послова Сергеј Лавров. У престоници Ирске ће се разговарати о будућности ОЕБС-а. Русија сматра да садашња структура организације не може решити проблеме безбедности у региону.

Предстојећи састанак би могао бити посебно значајан за Монголију, која је ове године постала нови, 57-ми, члан. Састанак министара иностраних послова је постао традиционалан. Самит је одржан пре само две године у Астани. До тада, лидери свих земаља чланица се нису састајали пуних 11 година. Током тог периода, на територији ОЕБС-а – Европа, САД и земље Централне Азије, тињали су стари и рађали се нови сукоби. Ставови чланица Организације се разилазе, између осталог, и по питању начина њиховог решавања, рекао је шеф одељења за европску безбедност Института Европе при Руској академији наука Дмитриј Данилов:

- У сфери утицаја ОЕБС-а постоји велики број етничких сукоба. Када се постави питање, које се тиче принципа територијалног интегритета и права народа на самоопредељење, одмах долази до многих проблема. То компликује ситуацију у конфликтним зонама - Нагорно-Карабаху, Придњестровско-молдавски конфликт.

Током свог председавања, Ирска је одлучила да изглади велике разлике између сукобљених страна и предложила направити дугорочне плановиме за њихово решавање у оквиру Организације. У Даблину ће почети процес тзв. "Хелсиншки плус 40". У суштини, он се тиче реформације ОЕБС-а у наредних четрдесет година. Основни документ организације, Хелсиншки завршни акт, потписан је 1975 године. Међу основним принципима повеље је: неповредивост граница, забрана употребе и претње силом, мирно решавања спорова и немешања у унутрашње ствари, поштовање људских права и основних слобода. ОЕБС посебан акценат ставља на последњу ставка, у источноевропским земљама, примећује експерт Фонда за цивилно друштво Максим Минајев:

- Пре свега се прате политичка дешавања у пост-совјетским државама, као и мониторинг људских права у истом региону. У западној Европи и САД, позиција ОЕБС-а је слабија. То је став САД и њених савезника. Познато је да, када је Русија предложила нацрт споразума о европској безбедности, Велика Британија и Сједињене Америчке Државе су на форум ОЕБС-а, где се водила расправа о овом питању, послале заменике министара иностраних послова, што је представљало деградацију статуса организације.

Посматрањем избора се бави Завод за демократске институције и људска права ОЕБС-а. Русија предлаже усаглашавање националних законодавстава и успостављање заједничких правила мониторинга избора. На такав начин се могу избећи двоструки стандарди, када изборе у Русији или Украјини надгледа неколико стотина посматрача ОЕБС-а, а у САД неколико десетина.

Постоји велики број предлога за реформу организације. Генерални секретар ОЕБС-а Ламберто Занијер, изјавио је да су они већ на столу, и да ће се пут развоја ОЕБС-а утврдити у наредним годинама. Русија је 2007 године понудила своју опцију: усвајање статута. ОЕБС треба да престане бити клуб за дебате. До данас, од свих чланова организације, против статута су се изјасниле само САД. Све одлуке ОЕБС-а се доносе консензусом, до чега је све теже доћи. О овим проблемима ће руски министар иностраних послова разговарати на "маргина" самита са Високом представницом Европске уније за спољне послове и безбедносну политику, Кетрин Ештон, британским министром иностраних послова Вилијамом Хејгом и директором Завода за демократске институције и људска права Јанезом Ленарчићем.